Dečja prava nisu šala

Naučili na seminarima primenili u praksi…
Dečja prava nisu šala – čas odeljenjske zajednice 3. razred

unicefGeneralna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 20. novembra 1989. godine Konvenciju o pravima deteta (po toj Konvenciji dete se definiše kao osoba od rođenja do navršenih 18 godina). Taj dokument je obavezujući za sve zemlje koje ga prihvate. Skupština bivše SFRJ je 18. decembra 1990. godine prihvatila Konvenciju i time se obavezala da ispunjava sve ono što ta Konvencija sadrži. SRJ je izjavom Savezne skupštine prihvatila sve međunarodne ugovore koje je nasledila od SFRJ. Prema tome, naša zemlja kao potpisnica Konvencije UN o pravima dece ima sve obaveze koje proističu iz tog dokumenta.

O neispunjenim obavazema, tj. samo formalnom ispunjavanju obaveza nekom drugom prilikom. Ovom prilikom o implementaciji preuzete obaveze kada smo u pitanju mi kreatori buduće nacije. Mi smo ti koji treba da stvaramo društveno odgovorne i aktivne generacije, sposobne da misle.

Aktivnosti iz domena Konvencije o pravima deteta, ne podrazumevaju samo upoznavanje dece sa njihovim pravima, kako se to često tumači od strane nestručne javnosti. Aktivnosti iz ove oblasti podrazumevaju osvešćivanje učenika o njihovim obavazama i odgovornostima koje proističu iz određenih prava. Radionica koju ću prikazati podstaknuta je nedavnom učešću na seminaru ,,Prava deteta u obrazovanju“, koji je odobrio ZUOV, 449-55/2014. Koliko god smo prošli i koliko god nam se činilo da znamo puno, svaki oblik stručnog usavršavanja pruži nam komadić dodatne podrške u radu sa decom.

deca-prava

  1. aktivnost 5 minuta

Izlistavamo koje su to dečje želje i šta je to što bi deca mogla da uradi da im život bude lepši.

  1. aktivnost 5 minuta

(Deca su već ranije upoznata sa Konvencijom o pravima deteta i umeju da definišu koje obaveze proističu iz određenog prava.)
Izlistavamo koja su dečja prava koja su određena Konvencijom o pravima deteta – frontalno.

  1. aktivnost 10 minuta

Kraće izlaganje šta podrazumeva plan akcije, tj. kako deca mogu da se organizuju da bi bilo zadovoljeno neko njihovo pravo. Analiziram obrazac plana akcije i frontalno iznalazimo načine za jedan od izlistanih dečjih predloga iz prve aktivnosti.

  1. aktivnost 5 minuta

Podela na grupe i zadavanje zadatka.

Deca se dele na grupe prema afinitetima za određenu temu priče. Navodim teme iz priča na kojima će se raditi i formiramo grupe od po 4-6 učesnika.

  1. aktivnost 5 minuta

Grupe dobijaju materijal , priču, koju treba da pročitaju i predstave odeljenju.
Frontalno utvrđujemo koje dečje pravo proističe iz priče.

  1. aktivnost 20 minuta

Izrada plana akcije.

  1. aktivnost 10 minuta

Prezentacija i diskusija

Napomena: Treba uzeti u obzir da su deca koja su obuhvaćeni ovom aktivnošću učenici trećeg razreda, te da je frontalna diskusija u nekim delovima najproduktivniji način rada. Kada se radi sa starijom decom, ona mogu samostalno da donose zaključke vezano za sve etape rada.

PRILOG 1 – Priče na kojima grupe rade

Marko, Marija i Jovan su došli na sjajnu ideju da organizuju veče ulične poezije. Pozvali su sve drugare iz svoje zgrade i predložili im to. Deca su bila jako zainteresovana, obzirom da je bio letnji raspust i u gradu se nije događalo gotovo ništa. Njihovi roditelji su poznavali nekoliko pesnika iz kraja, pa su bili raspoloženi da im u tome pomognu. Deca su izabrala nekoliko svojih predstavnika i odlučila da izabrana delegacija poseti predsednika opština. Kada su otišli u službu protokola, sekretarica im je rekla da predsednik traži da deca na sastanak ponesu plan akcije. Pomozite im…

Jovan je učenik trećeg razreda. U Kraljevo je došao nakon što je njegova porodica ostala bez posla u Beogradu. U Beogradu nisu mogli više da plaćaju stanarinu, pa su odlučili da se dosele u Kraljevo, jer su ovde imali kakav takav smeštaj. Jedne večeri, komšinica koja živi pored njih zaboravila je da isključi šporet i požar je zahvatio i njihov stančić. Jovan je ostao bez svega što je sa sobom iz Beograda poneo. Njegovi drugari iz razreda su odlučili da mu pomognu. Želeli su da naprave veliku akciju na nivou čitavog grada. Obratili su se direktoru škole. Direktor škole je rekao da može da pomogne kada je u pitanju školska akcija, ali ne i šira. Odlučili su da odu kod predsednika opštine i zamole ga da im pomogne. Sekretarica je rekla da je neophodno da deca na taj susret ponesu plan akcije. Pomozi im…

Mirko, Jovan, Janko i Dejan su došli na ideju da organizuju turnir u malom fudbalu. Letnji je raspust i nemaju školskih obaveza. Pozvali su sve svoje drugare iz grada i predložii im da naprave ekipe za mali fudbal. Ovu njihovu zamisao podržali su i njihovi roditelji. Međutim za tako nešto potreban im je bio teren za igru. Grad poseduje jedan ovakav teren, ali njihovi roditelji nisu uticajni ljudi i ne poznaju nikoga ko bi mogao da im pomogne da reaalzuju svoj plan. Odlučili su da odu kod predsednika opštine i zamole ga da im pomogne. Sekretarica je rekla da je neophodno da deca na taj susret ponesu plan akcije. Pomozi im…

Ivana se sasvojim roditeljima doselila u Kraljevo. Ona je prošle godine imala tešku saobraćajnu nesreću i od tada je u invalidskim kolicima. Škola, koja je u njenoj blizini, ne poseduje uslove za šklovanje dece sa ovakvim problemima koje ima Ivana. Zbog toga ona mora svakoga dana da putuje 15 kilometara da bi redovno pohađala nastavu. Deca iz njenog komšiluka žele da im se ona pridruži i da može kao i oni da pohađa najbližu školu. Obratili su se direktorki škole. Direktorka škole je reka da je nemoćna, jer škola nema novca, kao i da opština odobrava sve manje novca. Deca su odlučila da posete predsednika opštine. Sekretarica je rekla da je neophodno da deca na taj susret ponesu plan akcije. Pomozi im…

Zorica, Mirko, Nenad i Jovana imaju puno toga da kažu. Žele da se glas njihove generacije čuje. Žele da imaju svoj časopis. Ne elektronski časopis koji će moći da čitaju samo oni koji imaju računar i internet. Žele štampano izdanje svog časopisa. Osnovali su redakciju u Mirkovom stanu. Počeli sa da prikupljaju predloge svojih drugara o čemu bi deca volela da čitaju. Dizajnirali su naslovnu stranu i dogovorili i sa odraslima, čija bi priča mogla da bude zanimljiva deci, da se priključe. Odazvali su se pisci, lekari, psiholozi, učitelji. Sve je potrebno za štampanje, samo nedostaje novac. Deca su odlučila da posete predsednika opštine. Sekretarica je rekla da je neophodno da deca na taj susret ponesu plan akcije. Pomozi im…

Napomena: Priča koja se odnosi na dete sa invaliditetom nije razmatrana, obzirom da učenici nisu pokazali spremnost da rade na ovoj vrsti problema. To je i razumljivo obzirom na uzrast.

PRILOG 2 Protokol za izradu plana akcije

Šta je problem?

Šta deca žele?

Ko će šta da radi?

Kako ćeto to da uradite?

Čija vam je podrška potrebna da bi ste ostvarili cilj?

Kao će da izgleda predstavljanje akcije?

* Produkti: Prikaz jednog rada

* Priča: Veče ulične poezije

* Pravo koje proističe iz ove priče: Pravo na udruživanje

* Šta je problem?

Problem je to da se ništa nije organizovalo u gradu.

* Šta deca žele?

Deca žele da realizuju Veče ulične poezije.

* Ko će šta da radi?

– Deca će da sakupljaju džeparac za izradu postera.

– Predsednik opštine će da obezbedi mesto na kome će da se organizuje kulturni program.

– Roditelji dece poznaju neke pesnike pa će ih pozvati da učestvuju.

*Kako ćete to uraditi?

Izabraćemo dete koje će nas organizovati.

* Čija vam je podrška potrebna da bi ostvarili cilj?

Potrebna nam je pomoć: predesdnika opštine, roditelja i drugara iz zgrade, pomoć pesnika.

* Kako će da izgleda predstavljanje akcije?

Napravićemo plakate.

U gradu će biti organizovano Veče ulične poezije. Organizovaće se u humanitarne svrhe. Pesnici će govoriti svoje pesme. Deca će smišljati pesme.

Tekst objavljen u Prosvetnom pregledu broj 2645 od 26. februara 2015. godine

Ovaj unos je objavljen pod Praktično obrazovanje. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor