Dno Dna

kameraDirektori pojedinih škola ne mogu da poustaju do podne i dođu na posao. Onda doručak u kancelariji za radnim stolom, treba i miševi nešto da pojedu, po koji „aber“ iz školskih hodnika, premotavanje video nadzora ne bi li se dovelo u vezu ko se sa kim sastaje u nameri da sruši ovakvu školsku vlast, onda kući. Sutra opet isto.

Roditelji samo što ne biju nastavnike, ocene samo što đaci sami ne zaključuju po školskim hodnicima, opšta prepisivačina je trend. Disciplina je selektivna obaveza. Dno.

Iz zapuštenih školskih ćoškova izviruju miševi. Neokrečeno, zapušteno, bljak. Nastava po vlažnim podrumima. Zvonilo. Retko ko žuri. Za ove pare mnogo je 45 minuta. Stotine nezaposlenih koji bi radili i za manje. Tuga Božja.

Samo neka je što više onih koji ne mogu tako malo da se plate koliko malo mogu da rade. A puna usta prosvete u ovo izborno doba. nered1Ej, sami finansiramo nastavni proces! Strašna vremena.

Da zabravimo škole na neko vreme, niko se potresao ne bi. Na neko vreme, dok se neko ne reši da stvari postavi na pravo mesto. Svakako nam deca uglavnom uče uz svoje roditelje, privatne učitelje i nastavnike. Da prestanemo da štampamo, fotokopiramo, pišemo… Ili da mi, kojima nikako ne ide prilagođavanje ovakvom stanju, poskupljamo svoje stvari i „kud koji mili moji“.  Dno dna.

A za predstojeći veliki „školski“ praznik sve će da procveta, da se pozlati, zamiriše… ko da više.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor