Duh je njegov zvezda nad našim školama

sveti savaKoliki je značaj Rastka Nemanjića – svetoga Save za razvoj srpskog prosvetiteljstva, kulture, uvek nadahnuto i s izuzetnim poštovanjem govorim svojim učenicima. Pripadam onoj grupi ljudi koja je zagovarala povratak njegovog lika i dela u srpske škole. Još uvek se sećam priče koju mi je moj pokojni rođak, učitelj Savo Gvozdenović, govorio o tome kako se nekada proslavljao sveti Sava u školi. Tada se još nije ni naslućivao Savin „povratak“ u srpske škole. Tu priču danas pričam svojim đacim. Priču o svečanim balovima, smokinzima i balskim haljinama koji su pratili školsku slavu.

Pre 17 godina došla sam u posed slikovnice pod nazivom „SEDAM PRIČA O SVETOM SAVI“ priređivača dr Emila Kamenova, a pre dvadesetak godina dobila sam na poklon od mojih roditelja knjigu „SVETI SAVA SRPSKOJ DECI“ protođakona Ljubomira Rankovića. Punih 17 godina, koliko ima od trenutka kada sam postala učiteljica, kad god sam imala prilike da radim sa decom u vrtiću, školi, kao autor i voditelj emisija za decu na lokalnom radiju, govorila sam kroz priče i istorijske podatke o sinu velikog župana Stefana Nemanje.

Moj najomiljeniji način podučavanja je učenje putem kazivanja i analize književnog dela, zato evo nekoliko kratkih prikaza priča koje moje učenici, koliko god puta da ih ponovim, rado slušaju. Prilikom svakog novog kazivanja slušaju me s podjednakom pažnjom i čujem samo njihovo disanje koje može da se doživi u prilici kada su sadržaji za njih mnogo više nego zanimljivi.

Sveti Sava i roditelji s malim detetom

Kada su roditelji s malim detetom došli kod svetoga Save da dete blagoslovi i da mu da sreću, dobiše savet da ga rano nauče da: radi, štedi, ne laže, ne krade, sluša, da je pobožno, poštuje starije, da je u svemu umereno, dobro čuva svoje zdravlje.

To su upravo one vrline kojima svi treba da težimo.

Sveti Sava i đaci

Kada sam ispričavši ovih dana ovu priču svojim učenicama prvog razreda, u kojoj je sveti Sava pronašao kradljivca meda tako što je rekao da će onome ko je ukrao med da stane pčela na kapu –  pa je ovaj koji je to učinio celoga dana motrio na svoju kapu i tako u krađi bio uhvaćen,  upitala sam ih: „Kako bi neki čovek koji nije sveti Sava rešio ovaj problem?“

Odgovorili su mi:

– Rekao bi da se javi onaj ko je ukrao med!

Na moje poziv da objasne u čemu je razlika između onoga što bi uradio običan čovek i onoga što je učinio sveti Sava, dečačić plave kose i nebesko plavih očija bez i jednog trenutka razmišljanja odgovorio je:

– Sveti Sava je na mudar način rešio problem.

Sveti Sava i neradne žene

Ovo je jedna od mojih najomiljenijih priča. Pričajući je đacima uvek ističem koliko je važno u životu da puno rade, kako bi doživeli uspeh. Volim da im kažem:

– Ja volim da pletem, šijem, vezem, pravim kolače, crtam, pišem, isto kao što volim da podučavam đake. Jednako uživam u svakom poslu. Treba da uživate u svom radu, jedino tako ćete postati uspešni. Ima li nekoga ko ne želi da bude uspešan? Niko se ne javlja. Nema takvih.

Dođe lenja žena da upita svetoga Savu da očita molitvu njenom klubetu, kako bi se brže oprelo. Sveti Sava joj  savetuje:

„Porani Jelo, odocni Jelo,
i porašće ti klube Jelo.
Porani Jelo, odocni Jelo,
i porašće ti klube Jelo“.

Lako deca iz ove priče izvuku pouku o tome koliko je važno da ljudi provedu puno vremena u radu kako bi rad doneo slatke plodove.

Ovih dana sveti Sava, kao da je iskušavao one koji se bave poslom čiji je on začetnik. Pred nas je postavio dva puta. Prvi, da umanjimo njegov značaj i dva dana ranije, kad mu vreme nije, samo formalno pomenemo njegovo delo. Drugi, da 27.  januar obeležimo kao Dan prosvetiteljstva. Krenuli smo pravim, ovim drugim putem.

Ovaj unos je objavljen pod Primeri iz prakse. Zabeležite stalnu vezu.

4 reagovanja na Duh je njegov zvezda nad našim školama

  1. Ivan kaže:

    Draga učiteljice, ćirilica je naše pismo. Pa, bih te baš zbog toga što si učiteljica, zamolila da pišeš ćirilicom i to bez ovakvih gramatičkih grešaka. Sveti Sava se piše velikim slovima!!! Verujem, da bi za tebe, a i za decu koju učiš bilo bolje da se samo baviš pletenjem, heklanjem, vezenjem, ….

  2. uciteljica kaže:

    Dragi Ivane,

    A zašto ste onda Vi ovaj komentar napisali latinicom???

    Da ste računarski pismeniji, primetili bi na desnoj strani ovog sajta opciju izbora između ćirilice i latinice, pa ko oseća jedno od ovih pisama kao svoje – ima mogućnost da ga izabere.

    Tekstovi se u originalu pišu ćirilicom.

    Ja sam svojih grešaka svesna i uvek rada da ih ispravim. A da li su drugi spremni na to?

  3. uciteljica kaže:

    Pored heklanja, ponekad pogledam i Rečnik jezičkih nedoumica – Ivan Klajn, izdanje Srpske školske knjige, Beograd 2004.
    Na strani 202 piše:
    – sveti (skraćeno sv.) piše se malim slovom kada se odnosi na čoveka (sveti Marko, život svetog Save) a velikim kad označava praznik, crkvu ili geografsko ime (na Svetog Nikolu, Sveti Petar na Limu, letovanje u Svetom Stefanu). Za izraze kao Sveta trojica vidi pod BOŽANSTVA.

    Vama Markoviću, ako se lično javite, sa zadovoljstvom ću nešto da ispletem i poklonim kao gest lične zahvalnosti na vašoj poruci i pokazanom znanju.
    Nadam se da će ovaj komentar uputiti i druge koji budu čitali moje tekstove na ovu jezičku nedoumicu koja se često pojavljuje pogrešno napisana u tekstovima.

  4. Vladimir kaže:

    Bravo učiteljice!!!Svaka Vam čast!

Ostavite odgovor