Evo još predloga

skoleU trenutku kada se meri svako radno mesto i preispituje njegova opravdanost, smanjuju plate zaposlenima u prosveti, u našem gradu se zbog velikog broja učenika OŠ „Vuk Karadžić“ deli na dve škole. A istina je zapravo drugačija. Ova škola, kao i mnoge druge, svake školske godine upisuje sve manje đaka.

I ako je oduvek funkcionisala kao matična škola sa tri izdvojene školske zgrade – Beranovac, Zmajevac, Kamenica, od kojih dve sa veoma malim brojem učenika, i ako ista upisuje sve manje đaka i smanjuje broj odeljenja, ova škola je izgleda postala pogodna za uhlebljenje partijskih kadrova. Da mu ime ne spominjem, jer kako reče da će da tuži svakoga ko mu ime spomene u ovoj kombinaciji, uskoro ćemo i saznati da li je to upravo urađeno zbog bivšeg …., koji se sa funkcije ….. povukao iz ….razloga. Eto, mislim da smo se razumeli! A pošto svaka škola može da ima i dva stručna saradnika evo i tu još dva nova radna mesta u trenutku kada je zapošljavanje „zabranjeno“. A pošto smo u poslednje vreme popularni kada je u pitanju „uvoz“ kadrova sa strane, nije loše pretpostavite da se ove pozicije pripremaju kao mera smanjenja nezaposlenosti u nekim od okolnih opština ili gradova.

u-reduGradska skupština je upravo usvojila mrežu škola i ako je to potpuno nepotrebno, pa zato predlažem da ista iskoristi mandat i na primer sačini još radnih mesta. Da se Osnovna škola „Svetozar Marković“ podeli na dve škole, pošto nema prostornih uslova da primi sve one koji žele da je pohađaju. Da se izdvojeno odeljenje u Jarčujku proglasi kao samostalna škola. Kad može Beranovac, može i Jarčujak. Da se napravi još jedna Osnovna škola „Sveti Sava“, onde negde kod Glavčića mosta da deca iz Ribnice ne dolaze u grad. Da se škola u Lađevcima podeli bar na dve škole. I tako u nedogled sve dok ima jednog đaka i jednog nastavnika. Neka svaki đak ima svog direktora, sekretara, računovođu, domara, tetkicu. To je da bi nam svima koliko za 5, 6, 50, 100 godina bilo bolje. Da svi podnesemo teret zbrinjavanja partijskih kadrova, njihovih zetova, snajki, prvih komšinica…

Umesto da se donese plan urgentne pomoći malim seoskim školama, da se dodele subvencije za roditelje školske dece koja žive u najudaljenijim seoskim područjima, rasipa se na otvaranju radnih mesta direktora i ostalih pratećih radnika. A sve do prve naredne mreže škola, usaglašene po evropskim standardima, kada će mnoge škole izgubiti status samostalnih i postati izdvojena odeljenja. E, onda će da se prepucavaju ovi sad i oni posle ko je kriv, a ko prav.

A kada smo već kod predloga evo imam i ja jedan predlog za Skupštinu, neće da košta, a može i da se uštedi. Da se dve osnovne škole u najužem gradskom jezgru pretvore u jednu. Da se jedna školska zgrada specijalizuje za niže, a druga za više razrede. Mnogi se slažu sa ovim predlogom, pa predlažem da podnesemo inicijativu, kad je već Grad raspoložen da se igra mrežom škola, da bar imamo od toga neku vajdu.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor