Ево још предлога

skoleУ тренутку када се мери свако радно место и преиспитује његова оправданост, смањују плате запосленима у просвети, у нашем граду се због великог броја ученика ОШ „Вук Караџић“ дели на две школе. А истина је заправо другачија. Ова школа, као и многе друге, сваке школске године уписује све мање ђака.

И ако је одувек функционисала као матична школа са три издвојене школске зграде – Берановац, Змајевац, Каменица, од којих две са веома малим бројем ученика, и ако иста уписује све мање ђака и смањује број одељења, ова школа је изгледа постала погодна за ухлебљење партијских кадрова. Да му име не спомињем, јер како рече да ће да тужи свакога ко му име спомене у овој комбинацији, ускоро ћемо и сазнати да ли је то управо урађено због бившег …., који се са функције ….. повукао из ….разлога. Ето, мислим да смо се разумели! А пошто свака школа може да има и два стручна сарадника ево и ту још два нова радна места у тренутку када је запошљавање „забрањено“. А пошто смо у последње време популарни када је у питању „увоз“ кадрова са стране, није лоше претпоставите да се ове позиције припремају као мера смањења незапослености у неким од околних општина или градова.

u-reduГрадска скупштина је управо усвојила мрежу школа и ако је то потпуно непотребно, па зато предлажем да иста искористи мандат и на пример сачини још радних места. Да се Основна школа „Светозар Марковић“ подели на две школе, пошто нема просторних услова да прими све оне који желе да је похађају. Да се издвојено одељење у Јарчујку прогласи као самостална школа. Кад може Берановац, може и Јарчујак. Да се направи још једна Основна школа „Свети Сава“, онде негде код Главчића моста да деца из Рибнице не долазе у град. Да се школа у Лађевцима подели бар на две школе. И тако у недоглед све док има једног ђака и једног наставника. Нека сваки ђак има свог директора, секретара, рачуновођу, домара, теткицу. То је да би нам свима колико за 5, 6, 50, 100 година било боље. Да сви поднесемо терет збрињавања партијских кадрова, њихових зетова, снајки, првих комшиница…

Уместо да се донесе план ургентне помоћи малим сеоским школама, да се доделе субвенције за родитеље школске деце која живе у најудаљенијим сеоским подручјима, расипа се на отварању радних места директора и осталих пратећих радника. А све до прве наредне мреже школа, усаглашене по европским стандардима, када ће многе школе изгубити статус самосталних и постати издвојена одељења. Е, онда ће да се препуцавају ови сад и они после ко је крив, а ко прав.

А када смо већ код предлога ево имам и ја један предлог за Скупштину, неће да кошта, а може и да се уштеди. Да се две основне школе у најужем градском језгру претворе у једну. Да се једна школска зграда специјализује за ниже, а друга за више разреде. Многи се слажу са овим предлогом, па предлажем да поднесемо иницијативу, кад је већ Град расположен да се игра мрежом школа, да бар имамо од тога неку вајду.

Овај унос је објављен под Размишљања о просвети. Забележите сталну везу.

Оставите одговор