Još uvek verujem u bolje sutra

prof. rajna dragicevic - blicU bašti jednog gradskog kafića sedim i uživam u plodovima svog ovogodišnjeg rada. Pirka vetrić, ljudi prolaze. Rasterećena od svih obaveza ali veoma iscrpljena dočekah ovogodišnje leto. Ipak, već mi naviru misli šta i kako naredne školske godine. Čime da počastim i iznenadim moje učenike. Da im sticanje znanja bude i lakše i lepše.

Rekoh malopre jednoj poznanici : – Imam doživljaj kao da sam iz nekog rudnika ove godina izašla. Lep je naš poziv, posebno za onoga ko ga radi s puno ljubavi. Ali zna da bude i jako naporan kada se daješ mnogo. Kad imaš doživljaj da ti se pruža mogućnost da možeš da promeniš svet, želja za time biva sve jača a snage ti treba sve više. Još ukoliko si u toj nameri osporavan, saplitan, ponižavan iscrpljuje to i najjačeg čoveka.

Pijemo drugarica i ja sok, kafu, pričamo i listamo dnevnu štampu. Skrenu mi prijateljica pažnju na tekst u Blicu – Poruka koja nam vraća nadu. Pošto me vid baš ne služi, a naočare ponela nisam, pročitah samo ono krupno:
Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi…
Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni…
Ako sebe spoznate u sopstvenim očima…
Učite učenike da vole svoju zemlju…
Krenite u rat protiv svih starleta…
Vi imate misiju…

Privukoše me ove reči bezgranično. Odlučih da kupim novine pri povratku kući i na miru pročitam navedeni tekst. Oduševih se kao nijednim štivom do sada. Evo i mog komentara, a Vi moji čitaoci dodajte još:
Ako u ovoj borbi i nameri ostanete sami, ne predajte se budući profesori! Borba je to nemilosrdna ali rađa slatke plodove. Autoritet mora da se zasluži.
Verujem, da ako ima u svakoj školi  ovakvih profesora, u neku bolju budućnost.

Pročitajte tekst koji sledi i vodite se njime.

Govor za buduće profesore dr Rajne Dragićević

prof. rajna dragicevic„Dragi moji studenti, poštovane kolege, budući profesori,

Na dan kada smo proslavljali vaše apsolventsko veče, odložen je maturski ispit malih maturanata jer su se testovi koje je trebalo da popunjavaju pojavili u javnosti. Ovaj događaj samo je jedna od brojnih manifestacija urušenosti našeg prosvetnog sistema, kao i društvenog sistema u svim oblastima.

Dolazeći na vaše veče i gledajući vas onako doterane, nasmejane, mlade i pune pozitivne energije, razmišljala sam o tome hoćete li uspeti da zadržite taj optimizam i kada diplomirate i kada se suočite s niskim platama, nedovoljnim uvažavanjem profesorske profesije, prilično nezainteresovanim učenicima, roditeljima koji su uvek na strani svoje dece (čak i ako je to na njihovu štetu), različitim pritiscima i omalovažavanjem.

Mnogo toga oko vas ubijaće vam motivaciju. Ipak, ako mene pitate, na listi vrhunskih zanimanja nalaze se sledeća: profesor, lekar, advokat, sudija, inženjeri, još jednom, profesor. Ako pitate sve roditelje ovog sveta čime bi želeli da se njihova deca bave, odgovoriće vam na isti način.

Raznorazni nepismeni i polupismeni ljudi danas sebe olako mogu nazvati nekakvim pi-arovima ili menadžerima, neobrazovane voditeljke sebe zovu novinarkama, a folk-pevačice umetnicama, da i ne govorim o art direktorima, biznis konsultantima, bek-ofis administratorima, velnes konsultantima, ivent koordinatorima, kopi-print operaterima, marketing konsultantima, ofis-asistentima, portfolio-menadžerima, produkt dizajnerima.

Iza zvučnih naziva zanimanja najčešće se kriju foliranti koji misle da se ugled može steći preko noći, kriju se oni koji nisu imali izdržaj da završe fakultet koji su započeli, oni koji menjaju zanimanja i profesije kao prljave čarape. Nemojte zaboraviti da se profesorom, lekarom ili sudijom niko ne može samoprozvati.

Ponosite se svojim zanimanjem koje se može steći samo upornim, vrednim radom, odricanjem, nespavanjem i višegodišnjim samosavladavanjem i samoodricanjem. Ne dozvolite da vam bahati, hvalisavi i samouvereni vlasnici raznoraznih restorana, firmi, privatnih aviona, luksuznih stanova drže lekcije o uspehu, jer VI STE PROFESORI, a oni su samo vlasnici kvadratnih metara!

filoloski fakultetPokušavaju da omalovaže profesorsko zanimanje. Imajte na umu to da ste vi čuvari dostojanstva svoje profesije. Zvanje profesora stiče se sa puno truda, ali još više muke treba uložiti u znanje kako nositi tu važnu titulu. Vodite računa o načinu na koji se ponašate i kada niste u školi,razmišljajte o svom odevanju, stavu, odnosu prema kolegama, prema učenicima i njihovim roditeljima.

Ako sebe srozate u sopstvenim očima, onda će vas i okolina gledati sa omalovažavanjem. Budite ponosni, samouvereni, budite spremni da učite i da se doživotno usavršavate, jer VI STE PROFESORI!

Volite svoje učenike. Upoznajte ih sa onim plemenitim što nose u sebi, a čega često nisu svesni. Izvucite ono najbolje iz njih. Podignite im ugled u njihovim sopstvenim očima. Nipošto im ne poklanjajte ocene, ali im stalno omogućavajte da poprave ocene koje imaju. Prepoznajte i poštujte njihov trud. Pokažite im da mogu biti uspešni ako rade. Ne ubijajte im volju.

Profesorski autoritet ne stiče se preteranom strogošću i samovoljom, već pravednošću i nedvosmislenim dogovorom kojeg obe strane treba da se pridržavaju. Hvalite najbolje jer ćete time inspirisati i ostale da se potrude i ponekad budu najbolji. Pružajte šansu mnogima da ponekad budu najbolji.

Nemojte biti drugari sa svojim učenicima i pokušavati da im se na taj način približite. Vi treba da postavljate pravila u svojoj učionici, da određujete granice, da držite konce u svojim rukama, jer oni su učenici, a VI STE PROFESORI!

Ne zaboravite da ćete predavati glavni predmet, prvi u rubrici u dnevniku, i da ćete sa svojim učenicima provoditi više vremena od svih ostalih profesora. Vaš uticaj na učenike biće najvažniji. Budite svesni te odgovornosti. Kao profesori srpskog jezika, vi ste čuvari našeg jezika i kulture.

Učite učenike da vole svoju zemlju. Često se može čuti kako profesori svojim najboljim učenicima savetuju da što pre odu odavde. Počelo je da se podrazumeva da je najbolji uspeh u školi sigurna propusnica za odlazak iz Srbije. Hajde da preokrenemo perspektivu! Ukažite najboljim učenicima na to da treba da ostanu u Srbiji jer će joj, kao najbolji, pomoći da se oporavi i postane bolje mesto za život. Ne dozvolite im da odu i da prepuste zemlju svakojakom ološu!

Zacrtajte im kao životni zadatak da se bore protiv živog blata u koje tonemo. Usadite im osećaj za društvenu odgovornost i objasnite im da ovu zemlju niko ne može očistiti osim njih. Ako se potrudite, videćete da će vas đaci poslušati, jer VI STE PROFESORI!

Budite uvereni da seme svih ekonomskih, političkih, kulturnih, moralnih reformi u ovoj zemlji može da proklija samo u porodici, ali i u vašoj učionici, i to upravo na časovima srpskog jezika i književnosti! Zato se trudite da budete uzor svojim učenicima.

Krenite u rat protiv svih starleta, sponzoruša, pevačica, manekenki, tajkuna, biznismena i pobedite ih. Vi im morate postati orijentaciona tačka, svetionik u životu! Za taj rat imate 45 minuta dnevno skoro svakog radnog dana, a to nije malo. Pobedićete tako što ćete dati sve od sebe da saržaje koje treba da predstavite svojim učenicima učinite zanimljivim, uzbudljivim, svežim. Uspećete u tome samo ako mnogo znate, ako volite ono što radite i ako ste posvećeni.

Učenici to mogu da prepoznaju, i to nepogrešivo. Ne obazirite se na činjenicu da se neke vaše kolege ne pripremaju za časove, da mnogi ništa ne rade, a primaju platu, ne obazirite se na trulež oko sebe i ne predajte mu se! Neka vaš čas bude oaza znanja u sveopštoj pustinji, svetla tačka u mraku, zrno smisla u besmislu.

Vi imate misiju: ako uspete da povratite autoritet škole i znanja (a to se ne može postići nijednim zakonom, već entuzijazmom profesora), padaće kao domine sve prepreke ka boljem životu u Srbiji. Od časa srpskog do ekonomskih reformi! Od časa srpskog do borbe protiv korupcije! Od časa srpskog do kosmosa!

Vaša moć je ogromna i vaš zadatak je od strateškog značaja. U tome je razlika između vas i raznoraznih menadžera, konsultanata, koordinatora, administratora, operatera, bogatih vlasnika lokala i ostalih eksperata za prodavanje magle. U njihovim rukama su projekti, lokali, avioni i kamioni, a u vašim rukama je budućnost ove zemlje. Nikada nemojte zaboraviti: VI STE PROFESORI!

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

5 reagovanja na Još uvek verujem u bolje sutra

  1. uciteljica kaže:

    Svako li danas daje sebi za pravo da stane rame uz rame s velikanima profesorske profesije i da za sebe kaže :-Ja sam veliki čovek, iza mene su velika dela. No, takvo je vreme došlo. Prepoznaće se oni na koje se komentar odnosi, a pocrveneti sigurno neće jer postoje ljudi koji da zbog svojih postupaka pocrvene ne znaju. A da znaju šta je bruka, to što rade ne bi radili.

    Ne ogrešite se nikada o svoje učenike buduće profesori. Dajte jednake šanse svima. Ako vam je prepisivanje stil, neka važi za sve. Ne pretvarajte budući profesori državne škole u samostalno trgovinske radnje. Neka deca lektire i beletristiku kupuju u knjižarama, a ne uz vaš rabat. Ne ubeđujte budući profesori svoje učenike da su ekskurzije i grupna letovanja uz vaše dnevnice nešto bez čega se ne može. Svoje rođendane proslavljajte u krugu svoje porodice i svojih prijatelja, važne praznike takođe, a ne uz čekove iz radnji koje ovom prilikom ne želim da reklamiram. Štitite prava svojih učenika, budući profesori, čak i kada to ne smeju da urade njihovi roditelji. A kada pogrešite, budući profesori, recite tu tešku reč -IZVINI, ne boli! Uz to, ne ponavljajte iste greške budući profesori.

    Lep je naš poziv, ali nije za svakoga. No, došlo vreme neko čudno. Još malo će profesorima da se nazivaju i oni koji to nisu.

  2. Veselin kaže:

    Učiteljice, nije mi jasna ova vaša rečenica: „ako vam je
    prepisivanje stil, neka važi za
    sve. “
    Šta je „pisac hteo da kaže“?

  3. uciteljica kaže:

    Ako već dozvoljavate đacima da prepisuju, dozvolite svima a ne samo vašim kumovima, rođacima, prijateljima…

  4. Veselin kaže:

    Ne, nemojte nikom dozvoliti da prepisuje!
    Ne dajte im da prepisuju ni na času, a pogotovu ne na maturskom ispitu!
    Prepisivanje je prvi kamen o koji se spotiče prosveta i na kom pada celokupan vaš rad. Džaba vam aktivna nastava, računari, „kamioni i avioni“, ako dozvoljavate prepisivanje.

  5. uciteljica kaže:

    Znaju oni na koje se moje izlaganje odnosi. No, oni obraza nemaju, ne znaju ti da pocrvene. Koji njihov rad, računari, ,,avioni“, ti samo gledaju gde će u školi cigaru da zapale i kako da sapletu onog koji se usudi da nešto uradi.

Ostavite odgovor