Nekada je čas bio „svetinja“

kamera fizickoJoš uvek se sećam nastavnice stranog jezika koja mi je predavala u osnovnoj školi i njenog oštrog izgleda lica kada bi joj neko prekinuo čas, pa makar to bio i sam direktor škole. Ne retko znala je ona u tim prilikama da taj čas održi ponovo, zakazavši ga u terminu pre ili posle redovnih časova. Do poslednjeg radnog dana, ona je držala nivo. Njena je ocena bila uvek kristalno realna. Retke su inače tada bile prilike kada je neko ulazio u učionicu za vreme časa i na taj način ometao nastavu.

Danas je situacija sasvim drugačija. Ne retko na čas vam može ući nekakav instruktor neke sportske škole nudeći raznorazni propagandni materijal, koji po dozvoli direktora planira da podeli. Da me ne razumete pogrešno –  pristalica sam sportskih aktivnosti na koje deca danas odlaze, ali ne i marketinga od koga početkom septembra ne možete pošteno da održite časove.  Lično mislim da bi strogo trebalo zabraniti bilo kakvu propagandnu aktivnost u školi. Postoje danas mnoga sredstava masovnih komunikacija, pa izvolite reklamirajte se „do mile volje“.

Držim danas čas fizičkog vaspitanja. Uđe u salu direktorka škole, računam nešto proverava. Za njom i lokalna televizijska ekipa. Ja „Dobar dan“. Oni bez „Dobar dan“. Računam malo će tu da se promuvaju i izađu. Kad ne lezi vraže, montira se kamera, dogovara se intervju, deca gledaju šta se dešava, ja držim čas. Ko velim da se posklonim, da ne smetam. Upitah da se pomerim ako smetamo. „Ne, ne“, odgovoriše, „baš nam tako odgovara!“ Obaviše planirani intervju. Valjda je to nešto mnogo značajno što se izvodi nastava fizičkog, a ne normalno i neophodno. Okrenu se novinarka prema deci, pita ih nešto – njih par, ja i dalje držim čas. Završiše i odoše do druge grupe učenika. Snimaše, snimaše, vratiše se opet do mene. Kaže novinarka: „E, sad Vi da nešto kažete“. Rekoh: „Žao mi je, ali držim čas“. „Šta ima veze“, odgovori mi ona na to. Pomislih: „Danas na žalost i nema veze“.

Bez: „Izvinite što prekidamo čas!“ Bez: „Da li možemo da postavimo učenicima nekoliko pitanja?“ Bez imalo kurtoazije, napustiše fiskulturnu salu, a za njima i mi jer – „čas“ je priveden kraju.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

8 reagovanja na Nekada je čas bio „svetinja“

  1. miraspasic kaže:

    Koji god da je čas, mi smo ti koji treba da ispoštujem svoj rad!

  2. rasko kaže:

    Mora da je Deutsch Sprachlehrerin Sonja Blagojević ta nastavnica s početka teksta

    • uciteljica kaže:

      Ako ste primetili, u mojim pričama se ne spominju imena. Svako se u njima lako prepoznaje. Oni pozitivni likovi i njihovi postupci, a i oni negativni takođe. Namera mi je da ukažem na pozitivne i negativne pojave u prosveti. Na žalost, ovih drugih je sve više. Tužno je to što u našem sistemu ne postoji adekvatan sitem nagrađivanja i kažnjavanja zaposlenih u prosveti na svim nivoima. Imamo danas slučajeve gde vrsni pedagoški edukovani ljudi rade kao fizički radnici, dok nam decu uče i vaspitavaju kojekakve zamlate. Nama uglavnom zamlate danas kroje vrednosti.

  3. Draga, to Ti je sve borba s vetrenjačama. *Nekome* su prosto potrebniji neobrazovani građani (ili podanici). I nije to, nažalost, slučaj samo sa školama u Srbiji.
    Da vidiš samo koliko deca u Švedskoj ništa u školama ne rade! A nekad su imali tako dobar obrazovni sistem. A sada, gimnazije bez latinskog. (Inače, svaku srednju školu zovu gimnazijom, čak i zanatske. Prođoh onomad pored frizerske gimnazije. Ali, ni ono što nalikuje „pravim“ gimnazijama nema nastavu klasičnih jezika, „zato što su mrtvi“.)
    Svojevremeno sam se čudom čudio što se nastava matematike za peti i šesti razred u Nizozemskoj svodi na puku aritmetiku. (Algebra je, ionako, reč arapskog porekla, a Nizozemci su politički koretktni islamofobi – nekako se i uklapalo.) Sad me više ništa ne čudi. Deca udobno prođu kroz osnovnu školu i iz nje izađu nepismena.
    Jedan naš zajednički đak, inače pismen i prilično elokventan na dva jezika, ovako je objasnio svoj odnos prema znacima interpunkcije: „Šta će mi upitnik? Pa, vidi on iz poruke da li ga nešto pitam ili mu kažem.“

    • uciteljica kaže:

      Zdravo Vlado. Kako ti se dopadaju ove strane? Što se tiče vetrenjača, znaš kako je govorio jedan naš savremenik: „U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva“.

  4. Zdravo, Kaća. Neukusno mi je da Te hvalim; budući da se znamo celoga života, moglo bi izgledati kao pristrasno ili namešteno. Ipak, moram, pa kud puklo. Oduševila si me.
    Nažalost, niče korov u komentarima. (Konkretno, mislim na tekst „Obavezno stručno političko usavršavanje u osnovnoj školi“. Ipak, valja gledati širu sliku, bez korova ne bismo znali koliko su neke druge biljke korisne.)

  5. uciteljica kaže:

    Kod nas je korov postao primarna biljna vrsta. Sve mi liči da će kod nas korov uskoro da počne da gaji čoveka, kako bi se čovekom hranio.

  6. Povratni ping: Nekada je čas bio „svetinja“ | Zelena učionica

Ostavite odgovor