Неконвенционални задаци за децу

Замишљам њихов сусрет као најбољу ствар у њиховом животу.

knjige1У одговору на дечје питање: „Да ли је за оцену?“, склони смо да увек одговоримо са „да“ или „не“, јер заправо се наш рад углавном своди на то. На жалост, код наших ученика, оцена је углавном једина мотивација да се уложи максимални труд у изради неког задатка. То је оно што је највећа мањкавост нашег система. Нисмо научени како да мотивишемо ученике да њихов циљ буде стицање знања, а не само одличан успех у ђачкој књижици. Не прозивам остале, а аболирам себе, у истом смо „кошу“. Још мање смо склони да им задајемо неконвенционалне задатке, чији једини циљ није проста репродукција, тј. одговор на меморијска питања за које је довољно само упамтити садржај текста, већ трагање за различитим решењима чији се одговори не крију у самом задатку.

Инспирацију за рад са ученицима се обично налази свуда око нас, треба је само препознати и „ухватити“. Зато треба избегавати готове тестове којих је данас у изобиљу на друштвеним мрежама. Ти тестови су данас деци познати, јер као што су доступни нама, тако су доступни и њима. Истини, да је „изгуглати“ лакше, као и да је отаљавање посла вазда било у моди, али оно што треба увек имати на уму је да смо ми ти који постављамо темеље онима који ће сутра да нас лече, возе…

Нисмо склони да приликом креирања свог рада помоћ тражимо и од оних који нису део наше струке, а заправо у томе грешимо. Колико год смо сигурно да нас наши наставни планови и програми нису „укалупили“, то заправо није тако. Ево једноставног примера. Када саставите један неконвенционални тест за своје ученика, код кога постоји највећа могућност да направите неки пропуст, и консултујете се са својим колегама засигурно ће се сложити са вама да је то у реду и готово савршено. Зашто? Зато што размишљате на исти начин. Ако пак, изађете из тог „миљеа“ и потражите мишљење некога „са стране“, сигурно је да ћете добити много квалитетнију критику. Пробајте и уверићете се.

На питање: „Да ли је овај текст који је пред вама за оцену или не?“, одговор је неуобичајен. „Да и не“. Први део теста се оцењује и њиме проверавамо: састављено и одвојено писање речи, упитну речцу „ли“ и „не“, сугласник ј. Други део теста је такође обавезан део али се не оцењује, његова израда је обавезујућа за добијање оцене. Рећи ћете: „Неће се онда ни потрудити!“ Њихов мотив „оцена“ везује се за овај тест и они немају времена да разграничавају шта је за оцену а шта не. Први део проверава знање, а други део „тера“ на размишљање што би требао да буде наш главни задатак – да стварамо генерације које су способне да мисле, а не да репродукују научено.

Текст је ауторског карактера, инспирисан сопственим искуством, јер инспирација је свуда око нас само је треба „ухватити“, и наводи ученике да потраже одговоре негде ван овог текста. Задаци траже од њих да самостално предлажу и креирају решења. Нема погрешних одговора и то им треба рећи на почетку. Овај текст пружа могућност за многобројна питања и задатке у зависности од узраста ученика. Моји ученици су трећи разред, али питања у старијем узрасту могу да буду компликованија и да се вежу конкретно за отуђеност која проистиче из претеране употребе друштвених мрежа и стварање илузије живота у неком имагинарном свету који не постоји, као и о опасностима које вребају.

Да би продукти вашег оваквог рада били за вас задовољавајући није довољан само овај један тест. Потребно је да у потпуности измените уобичајен стил и да у свим предметима трагате за неким новим решењима која ће ваше ученике стално да „терају“ на размишљање. Већина развој мишљења код деце везује за математику и решавање сложених математичких задатака. То је за мој укус врло погрешно.

Тест

Препиши правилно текст, а затим одговори на питања

– Имам једног познаника. Нисамга никада видела. Дали ми верујте?
– Не могуће! Познаник је онај кои ти је познат, кога виђаш барем понекад. Живители у истом граду?
– Да.
– Чуднасу времена дошла, људи не мају времена да једни друге стварно у познају. Илине желе? Какавје тај човек?
– Врлоје талентован.
– Не мој ми рећи да је талентован за глуму, а никад га ниси видела.
– Не онје писац. Можетели се икад срести? Ни сам сигурна, али мислим само у одговорима на по кое питање.

* Шта мислиш, како су ликови из текста постали познаници?

* Зашто се до сада ови ликови нису сусрели?

* Да ли су се на крају, ови познаници, ипак сусрели. Како замишљаш тај сусрет?

Прилог: Продукти дечјих радова

Ево неколико дечјих радова. Уверите се и сами…

– Ја мислим да га је замишљала у машти или га је сањала.
Она није могла да види писца зато што је имао пуно посла, није излазио тамо где може неко да га види.
Мислим да су се срели на једном вашару где је он продавао своје књиге. Девојчица је била изненађена, можда га је очекивала на неком отменијем месту.

– Мислим да су постали познаници путем телефона.
Случајно су се срели у библиотеци. Почели су да постављају једно другоме питања.

– Дописивали су се преко интернета.
Нису се срели до тада јер нису имали времена.
Срели су се у парку. Замишљам њихов сусрет као најбољу ствар у њиховом животу.

Постали су познаници тако што је писац написао број телефона на књизи коју је хтео да поклони свом другу, па је помешао књиге. Књигу без броја телефона је дао свом пријатељу, а ову са бројем телефона овој жени.
Нису се до сада срели јер су имали много посла, па нису могли да се договоре да оду негде на кафу.
Срели су се. Та жена је позвала писца и предложила да се нађу у једном кафићу „Турист“ за столом број 5.

– Постали су познаници преко интернета.
Нису се до сада срели јер ова девојка није имала врлина.
Мислим да су се касније случајно срели на шеталишту.
Било је то једно ново младо културно пријатељство.

– Вероватно су се већ познавали, а нису се тога сетили.
До сада се нису срели зато што су живели у другој земљи.
Када су се случајно срели у граду сетили су се да су стари пријатељи.

– Нису се срели зато што су били далеко једно од другог.
Нису се сусрели зато што су били далеко.
Било је супер дописивати се, али је лепше било видети се.

– Упознали су се преко фб.
– Нису се до сада срели зато што су били заузети.
– Срели су се у продавници рачунара, али срели су се случајно. Препознали су се тако што су пре сусрета послали слике једно другом.

– Мислим да су се упознали на погрешан начин преко фб.
Нису се срели до сада зато што су се дописивали, а нису се много дружили.
Једном су се сусрели у граду и отишли су на колаче. Нису се ништа договарали, препознали су се по слици са интернета.

На нама је велики задатак, да разбујамо машту наших ученика до четвртог разреда коју после нико не може да „стави у калуп“, да их научимо да мисле тако да нико то више не може да им ускрати, да им пружимо могућност да предлажу и тако покажемо како се ствари мењају на боље. То је наш посао на коме не смемо да посустанемо.

Овај унос је објављен под Примери из праксе. Забележите сталну везу.

2 реаговања на Неконвенционални задаци за децу

  1. Повратни пинг: Preporučujem: Nekonvencionalni zadaci za decu | Riznica zlatnih ideja

Оставите одговор