Nekonvencionalni zadaci za decu

Zamišljam njihov susret kao najbolju stvar u njihovom životu.

knjige1U odgovoru na dečje pitanje: „Da li je za ocenu?“, skloni smo da uvek odgovorimo sa „da“ ili „ne“, jer zapravo se naš rad uglavnom svodi na to. Na žalost, kod naših učenika, ocena je uglavnom jedina motivacija da se uloži maksimalni trud u izradi nekog zadatka. To je ono što je najveća manjkavost našeg sistema. Nismo naučeni kako da motivišemo učenike da njihov cilj bude sticanje znanja, a ne samo odličan uspeh u đačkoj knjižici. Ne prozivam ostale, a aboliram sebe, u istom smo „košu“. Još manje smo skloni da im zadajemo nekonvencionalne zadatke, čiji jedini cilj nije prosta reprodukcija, tj. odgovor na memorijska pitanja za koje je dovoljno samo upamtiti sadržaj teksta, već traganje za različitim rešenjima čiji se odgovori ne kriju u samom zadatku.

Inspiraciju za rad sa učenicima se obično nalazi svuda oko nas, treba je samo prepoznati i „uhvatiti“. Zato treba izbegavati gotove testove kojih je danas u izobilju na društvenim mrežama. Ti testovi su danas deci poznati, jer kao što su dostupni nama, tako su dostupni i njima. Istini, da je „izguglati“ lakše, kao i da je otaljavanje posla vazda bilo u modi, ali ono što treba uvek imati na umu je da smo mi ti koji postavljamo temelje onima koji će sutra da nas leče, voze…

Nismo skloni da prilikom kreiranja svog rada pomoć tražimo i od onih koji nisu deo naše struke, a zapravo u tome grešimo. Koliko god smo sigurno da nas naši nastavni planovi i programi nisu „ukalupili“, to zapravo nije tako. Evo jednostavnog primera. Kada sastavite jedan nekonvencionalni test za svoje učenika, kod koga postoji najveća mogućnost da napravite neki propust, i konsultujete se sa svojim kolegama zasigurno će se složiti sa vama da je to u redu i gotovo savršeno. Zašto? Zato što razmišljate na isti način. Ako pak, izađete iz tog „miljea“ i potražite mišljenje nekoga „sa strane“, sigurno je da ćete dobiti mnogo kvalitetniju kritiku. Probajte i uverićete se.

Na pitanje: „Da li je ovaj tekst koji je pred vama za ocenu ili ne?“, odgovor je neuobičajen. „Da i ne“. Prvi deo testa se ocenjuje i njime proveravamo: sastavljeno i odvojeno pisanje reči, upitnu rečcu „li“ i „ne“, suglasnik j. Drugi deo testa je takođe obavezan deo ali se ne ocenjuje, njegova izrada je obavezujuća za dobijanje ocene. Reći ćete: „Neće se onda ni potruditi!“ Njihov motiv „ocena“ vezuje se za ovaj test i oni nemaju vremena da razgraničavaju šta je za ocenu a šta ne. Prvi deo proverava znanje, a drugi deo „tera“ na razmišljanje što bi trebao da bude naš glavni zadatak – da stvaramo generacije koje su sposobne da misle, a ne da reprodukuju naučeno.

Tekst je autorskog karaktera, inspirisan sopstvenim iskustvom, jer inspiracija je svuda oko nas samo je treba „uhvatiti“, i navodi učenike da potraže odgovore negde van ovog teksta. Zadaci traže od njih da samostalno predlažu i kreiraju rešenja. Nema pogrešnih odgovora i to im treba reći na početku. Ovaj tekst pruža mogućnost za mnogobrojna pitanja i zadatke u zavisnosti od uzrasta učenika. Moji učenici su treći razred, ali pitanja u starijem uzrastu mogu da budu komplikovanija i da se vežu konkretno za otuđenost koja proističe iz preterane upotrebe društvenih mreža i stvaranje iluzije života u nekom imaginarnom svetu koji ne postoji, kao i o opasnostima koje vrebaju.

Da bi produkti vašeg ovakvog rada bili za vas zadovoljavajući nije dovoljan samo ovaj jedan test. Potrebno je da u potpunosti izmenite uobičajen stil i da u svim predmetima tragate za nekim novim rešenjima koja će vaše učenike stalno da „teraju“ na razmišljanje. Većina razvoj mišljenja kod dece vezuje za matematiku i rešavanje složenih matematičkih zadataka. To je za moj ukus vrlo pogrešno.

Test

Prepiši pravilno tekst, a zatim odgovori na pitanja

– Imam jednog poznanika. Nisamga nikada videla. Dali mi verujte?
– Ne moguće! Poznanik je onaj koi ti je poznat, koga viđaš barem ponekad. Živiteli u istom gradu?
– Da.
– Čudnasu vremena došla, ljudi ne maju vremena da jedni druge stvarno u poznaju. Iline žele? Kakavje taj čovek?
– Vrloje talentovan.
– Ne moj mi reći da je talentovan za glumu, a nikad ga nisi videla.
– Ne onje pisac. Možeteli se ikad sresti? Ni sam sigurna, ali mislim samo u odgovorima na po koe pitanje.

* Šta misliš, kako su likovi iz teksta postali poznanici?

* Zašto se do sada ovi likovi nisu susreli?

* Da li su se na kraju, ovi poznanici, ipak susreli. Kako zamišljaš taj susret?

Prilog: Produkti dečjih radova

Evo nekoliko dečjih radova. Uverite se i sami…

– Ja mislim da ga je zamišljala u mašti ili ga je sanjala.
Ona nije mogla da vidi pisca zato što je imao puno posla, nije izlazio tamo gde može neko da ga vidi.
Mislim da su se sreli na jednom vašaru gde je on prodavao svoje knjige. Devojčica je bila iznenađena, možda ga je očekivala na nekom otmenijem mestu.

– Mislim da su postali poznanici putem telefona.
Slučajno su se sreli u biblioteci. Počeli su da postavljaju jedno drugome pitanja.

– Dopisivali su se preko interneta.
Nisu se sreli do tada jer nisu imali vremena.
Sreli su se u parku. Zamišljam njihov susret kao najbolju stvar u njihovom životu.

Postali su poznanici tako što je pisac napisao broj telefona na knjizi koju je hteo da pokloni svom drugu, pa je pomešao knjige. Knjigu bez broja telefona je dao svom prijatelju, a ovu sa brojem telefona ovoj ženi.
Nisu se do sada sreli jer su imali mnogo posla, pa nisu mogli da se dogovore da odu negde na kafu.
Sreli su se. Ta žena je pozvala pisca i predložila da se nađu u jednom kafiću „Turist“ za stolom broj 5.

– Postali su poznanici preko interneta.
Nisu se do sada sreli jer ova devojka nije imala vrlina.
Mislim da su se kasnije slučajno sreli na šetalištu.
Bilo je to jedno novo mlado kulturno prijateljstvo.

– Verovatno su se već poznavali, a nisu se toga setili.
Do sada se nisu sreli zato što su živeli u drugoj zemlji.
Kada su se slučajno sreli u gradu setili su se da su stari prijatelji.

– Nisu se sreli zato što su bili daleko jedno od drugog.
Nisu se susreli zato što su bili daleko.
Bilo je super dopisivati se, ali je lepše bilo videti se.

– Upoznali su se preko fb.
– Nisu se do sada sreli zato što su bili zauzeti.
– Sreli su se u prodavnici računara, ali sreli su se slučajno. Prepoznali su se tako što su pre susreta poslali slike jedno drugom.

– Mislim da su se upoznali na pogrešan način preko fb.
Nisu se sreli do sada zato što su se dopisivali, a nisu se mnogo družili.
Jednom su se susreli u gradu i otišli su na kolače. Nisu se ništa dogovarali, prepoznali su se po slici sa interneta.

Na nama je veliki zadatak, da razbujamo maštu naših učenika do četvrtog razreda koju posle niko ne može da „stavi u kalup“, da ih naučimo da misle tako da niko to više ne može da im uskrati, da im pružimo mogućnost da predlažu i tako pokažemo kako se stvari menjaju na bolje. To je naš posao na kome ne smemo da posustanemo.

Ovaj unos je objavljen pod Primeri iz prakse. Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Nekonvencionalni zadaci za decu

  1. Suzana kaže:

    Izuzetan članak!

  2. Povratni ping: Preporučujem: Nekonvencionalni zadaci za decu | Riznica zlatnih ideja

Ostavite odgovor