Obaveze nisu bauk

decak-sa-torbomIdu dva đaka prvaka ulicom i nose svoje školske torbe. Velike skoro koliko i oni sami. Upitah iz zašto im tata malo ne pomogne, a jedan od njih mi odgovori bez razmišljanja: „Naši rančevi su naša obaveza!“ Ostadoh zatečena. Vedri i nasmejani nastaviše put ka školi. Nije me toliko zadivio taj odgovor, koliko iskrena emocija kojom je on dat. „Koliko li je truda uložio taj roditelj u vaspitanje svoje srećne i zadovoljne dece?“, upitah sebe.

Nije lako da deca od „malih nogu“ nauče da primene znanje kada su u pitanju obaveze. Ukoliko ih u najranijem detinjstvu prihvate kao sastavni deo života, ono što će im u kasnijim godinama doneti život, neće im predstavljati teret. A, obaveze su neizostavni deo života. Pitanje je samo na koji način ih prihvatamo.

Drage kolege, kada je reč o obavezama ne zaboravite da na početku nove školske godine usvojite sa svojim učenicima pravila ponašanja. Pravila ponašanja predstavljaju obavezu za sve. Poštovanje pravila nije tekovina diktature, kao što to neki misli. Da vas podsetim… Pravila ponašanja treba da budu pozitivnim jezikom iskazana. Na nama je odgovornost da insistiramo na poštovanju donetih pravila. Da na njima insistiramo i tako stvaramo onu pozitivnu disciplinu u našem razredu.

Evo kako smo mi učenici trećeg razreda doneli odeljenjska pravila…

pravilaUčenici su bili podeljeni u grupe po četvoro. Oni već znaju da svi treba da daju svoj doprinos kada je u pitanju grupni rad. Njihov zadatak je bio da donesu četiri do pet pravila ponašanja u učionici na nivou grupe. Pravila je trebalo iskazati pozitivnim jezikom, a kako se to čini već smo i ranije vežbali. Naravno bilo je lutanja, ali smo prilikom prezentacije zajedno ispravljani način iskazivanja pravila. Kada su sve grupe prezentovale svoj rad, utvrdili smo koja se pravila ponavljaju i ustanovili ih kao pravila ponašanja u našem odeljenju za ovu školsku godinu. Naravno, ustanovljena pravila se mogu menjati i dopunjavati tokom školske godine. Ova radionica je deo Unicefovog programa „Moja škola, škola bez nasilja“.

Evo kako izgledaju naša odeljenjska pravila:

  1. Kada kreneš kući pokupi papiriće sa poda, uredi stolicu i klupu.
  2. Dok učiteljica predaje sačekaj da završi, pa pitaj ono što ti nije jasno.
  3. Ako se igraš na času, pričaš, propustićeš nešto važno.
  4. Ako trčiš kroz učionicu možeš da povrediš i sebe i druge.
  5. Sačekaj mirno u redu dok učiteljica kaže da možeš da kreneš kući.
  6. Ako ometaš učiteljicu dok upisuje čas, pogrešiće.

Da obaveze nisu bauk znaju ovi dečaci s početka priče. Ali to je stvar vaspitanja. Onog pravog vaspitanja, za koje nisu potrebni kursevi, seminari, privatni časovi. Život „pod staklenim zvonom“ kad tad dođe na naplatu!

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Obaveze nisu bauk

  1. Povratni ping: Obaveze nisu bauk | Zelena učionica

Ostavite odgovor