Ostavka – moralni čin

Ove školske godine počelo je eksterno vrednovanje rada škola. U prevodu rečeno, jezikom bliskim svakom čoveku to je procena kvaliteta rada ustanove (škole, predškolske ustanove) u celini. Ocenjuju se različite oblasti rada ocenama od jedan do četiri i na kraju izvodi sveukupna ocena. Iako ne postoji zakonska odredba koja sankcioniše škole koje su loše ocenjene, sveukupno ili u pojedinim oblastima, ostavka direktora i školskog odbora kao organa rukovođenja, čija je škola dobila manje od trojke trebala bi da bude moralni čin. Da li će se to i dogoditi pokazaće vreme koje je ispred nas.

skolarciPrema Pravilniku koji reguliše vrednovanje kvaliteza rada ustanove, vrednovanje kvaliteta rada ustanove vrši se na osnovu standarda kvaliteta. Postoji samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove je procena kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove. U samovrednovanju učestvuju i sprovode ga stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove.Ovim pravilnikom definisan je tim za samovrednovanje, godišnji plan samovrednovanja, način vršenja samovrednovanja, izveštaj i objavljivanje izveštaja o samovrednovanju kao i samovrednovanje i razvojno planiranje.

Ono što je ovih dana ustalasalo prosvetnu javnost, a i ostalu javnost je ono drugo – spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanove. Ovo vrednovanje vrši se najmanje jedanput u pet godina. Obavlja se stručno – pedagoškim nadzorom ministarstva za poslove obrazovanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Spoljašnje vrednovanje vrši se timski, tako što Ministarstvo imenuje Tim za spoljašnje vrednovanje i određuje rukovodioca Tima. Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu: analize evidencije i pedagoške dokumentacije, neposrednog praćenje nastave i drugih oblika obrazovno – vaspitnog rada, razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole, drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.

Definisan je i način spoljašnjeg vrednovanja rada predškolske ustanove. Tačno je opisana obuka tima za spoljašnje vrednovanje i pripreme koje je obavezan da sprovede direktor u ovom postupku.

Najviša ocena je ocena četiri i njom se ocenjuje ustanova koja ostvaruje više od 75% svih standarda uključujući 100% standarda koji su uključeni za vrednovanje. Ocenom tri ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 50% svih standarda uključujući 75% standarda koji su ključni za vrednovanje. Ocenom dva ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje. Ocenom jedan ocenjuje se ustanova koja ne ostvaruje minimum od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje.

Nakon spoljašnjeg vrednovanja Tim sačinjava nacrt izveštaja svih članova Tima i usmeno upoznaje direktora ustanove o oblastima čiji je nivo ostvarenosti visok, kao i oblastima čiji je nivo ostvarenosti nizak. Pisani izveštaj dostavlja se ustanovi u roku od osam nedelja. U dalje tekstu Pravilnika određen je postupak objavljivanja izveštaja, prigovoru, planu unapređenja kvaliteta rada ustanove, ponovnom spoljašnjem vrednovanju.

Kako se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje, priča se da je jedna srednja stručna škola koja pripada našoj Školskoj upravi ocenjena najvišom ocenom, a jedna osnovna koja je svojevremeno iznedrila veliki broj doktora nauka prošla je neslavno. Da li smo ljudi koji drže do svog morala ili je moral u krizi? Te, šta će se dogoditi kad ,,pukne“ bruka o loše ocenjenim rukovodiocima, nastavnicima – videćemo.

Ovaj unos je objavljen pod Eksterno vrednovanje rada škola. Zabeležite stalnu vezu.

3 reagovanja na Ostavka – moralni čin

  1. Luka kaže:

    Da li će biti nastavka teksta? :)

  2. Bilo bi mnogo bolje tim istim učenicima, zbog kojih škole i postoje, da njihovi nastavnici imaju više vremena da se posvete samom kvalitetu nastave u neposrednom radu sa njima, nego što moraju da se bave suvišnom papirologijom koja jedino opravdava postojanje tih eksternih komisija i drugih inspekcija. Kada bi bilo koji nastavnik radio sve to sto mu namece neko iznad njega, ko najčesće nije proveo ni dan u učionici, ne bi imao vremena ni da jede ni da spava, a kamo li za sopstvenu decu! Plaćaju nas po četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, a za posao koji nam nameću stalno smo prinuđeni da radimo mnogo preko toga. I rezultat svih tih priprema, planova, analiza, izveštaja, rada u raznim timovima i organima, stručnog usavršavanja koje u državnom sektoru jedino prosvetari plaćaju i opet gube i to malo slobodnog vremena što imaju i ko zna čega sve još…gde ono behu učenici i da li je takav nastavnik sposoban posle svega njima da pruži maksimum?!

  3. uciteljica kaže:

    Ne bih se složila sa Vama koleginice. Stvar je samo u dobroj organizaciji i sve ovo što se danas traži ne podrazumeva neko naročito vreme. Naravno podrazumeva se da ste kao visoko obrazovani informatički pismeni. Prošlo je vreme kada su se deca ocenjivala otprilike i kada samo nastavnici procenjuju nečiji rad, a njihov rad – nastavnički niko. Ko nije sposoban da radi u školi neka nađe jednostavniji posao. Ima mnogo onih koji bi jedva čekali da se zaposle. Ja sam na primer koleginice 10 godina čekala posao, imam 39 godina, a ima još onih iz moje generacije koji ne rade. Jedva bi čekali da zamene one kojima je sve teško. Podraѕumeva se da je svako ko radi u školi sposoban da ide u korak s vremenom. Ko nije, srećan mu put. Nek nađe bolje.
    A i baš mi je drago što će direktori konačno da počnu da snose odgovornost za svoje neznanje. Olako krše zakon, pod izgovorom :,,Ša me briga, žali se sudu, pa će izgubljeni spor neko drugi da plati“. Da vidimo sada kada treba da plate iz svog džepa da li će tako da se ponašaju.

Ostavite odgovor