Оставка – морални чин

Ове школске године почело је екстерно вредновање рада школа. У преводу речено, језиком блиским сваком човеку то је процена квалитета рада установе (школе, предшколске установе) у целини. Оцењују се различите области рада оценама од један до четири и на крају изводи свеукупна оцена. Иако не постоји законска одредба која санкционише школе које су лоше оцењене, свеукупно или у појединим областима, оставка директора и школског одбора као органа руковођења, чија је школа добила мање од тројке требала би да буде морални чин. Да ли ће се то и догодити показаће време које је испред нас.

skolarciПрема Правилнику који регулише вредновање квалитеза рада установе, вредновање квалитета рада установе врши се на основу стандарда квалитета. Постоји самовредновање и спољашње вредновање. Самовредновање квалитета рада установе је процена квалитета рада коју спроводи установа на основу стандарда квалитета рада установе. У самовредновању учествују и спроводе га стручни органи, савет родитеља, ученички парламент, директор и орган управљања установе.Овим правилником дефинисан је тим за самовредновање, годишњи план самовредновања, начин вршења самовредновања, извештај и објављивање извештаја о самовредновању као и самовредновање и развојно планирање.

Оно што је ових дана усталасало просветну јавност, а и осталу јавност је оно друго – спољашње вредновање квалитета рада установе. Ово вредновање врши се најмање једанпут у пет година. Обавља се стручно – педагошким надзором министарства за послове образовања и Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Спољашње вредновање врши се тимски, тако што Министарство именује Тим за спољашње вредновање и одређује руководиоца Тима. Спољашње вредновање школе врши се на основу: анализе евиденције и педагошке документације, непосредног праћење наставе и других облика образовно – васпитног рада, разговора са директором, стручним сарадником, наставницима, васпитачима, ученицима, родитељима и другим особама од значаја за живот и рад школе, других радњи за које се процени да су неопходне.

Дефинисан је и начин спољашњег вредновања рада предшколске установе. Тачно је описана обука тима за спољашње вредновање и припреме које је обавезан да спроведе директор у овом поступку.

Највиша оцена је оцена четири и њом се оцењује установа која остварује више од 75% свих стандарда укључујући 100% стандарда који су укључени за вредновање. Оценом три оцењује се установа која остварује више од 50% свих стандарда укључујући 75% стандарда који су кључни за вредновање. Оценом два оцењује се установа која остварује више од 30% свих стандарда укључујући 50% стандарда који су кључни за вредновање. Оценом један оцењује се установа која не остварује минимум од 30% свих стандарда укључујући 50% стандарда који су кључни за вредновање.

Након спољашњег вредновања Тим сачињава нацрт извештаја свих чланова Тима и усмено упознаје директора установе о областима чији је ниво остварености висок, као и областима чији је ниво остварености низак. Писани извештај доставља се установи у року од осам недеља. У даље тексту Правилника одређен је поступак објављивања извештаја, приговору, плану унапређења квалитета рада установе, поновном спољашњем вредновању.

Како се добар глас далеко чује, а лош још даље, прича се да је једна средња стручна школа која припада нашој Школској управи оцењена највишом оценом, а једна основна која је својевремено изнедрила велики број доктора наука прошла је неславно. Да ли смо људи који држе до свог морала или је морал у кризи? Те, шта ће се догодити кад ,,пукне“ брука о лоше оцењеним руководиоцима, наставницима – видећемо.

Овај унос је објављен под Екстерно вредновање рада школа. Забележите сталну везу.

3 реаговања на Оставка – морални чин

  1. Luka каже:

    Da li će biti nastavka teksta? :)

  2. Daniela Bojović каже:

    Bilo bi mnogo bolje tim istim učenicima, zbog kojih škole i postoje, da njihovi nastavnici imaju više vremena da se posvete samom kvalitetu nastave u neposrednom radu sa njima, nego što moraju da se bave suvišnom papirologijom koja jedino opravdava postojanje tih eksternih komisija i drugih inspekcija. Kada bi bilo koji nastavnik radio sve to sto mu namece neko iznad njega, ko najčesće nije proveo ni dan u učionici, ne bi imao vremena ni da jede ni da spava, a kamo li za sopstvenu decu! Plaćaju nas po četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, a za posao koji nam nameću stalno smo prinuđeni da radimo mnogo preko toga. I rezultat svih tih priprema, planova, analiza, izveštaja, rada u raznim timovima i organima, stručnog usavršavanja koje u državnom sektoru jedino prosvetari plaćaju i opet gube i to malo slobodnog vremena što imaju i ko zna čega sve još…gde ono behu učenici i da li je takav nastavnik sposoban posle svega njima da pruži maksimum?!

  3. uciteljica каже:

    Не бих се сложила са Вама колегинице. Ствар је само у доброј организацији и све ово што се данас тражи не подразумева неко нарочито време. Наравно подразумева се да сте као високо образовани информатички писмени. Прошло је време када су се деца оцењивала отприлике и када само наставници процењују нечији рад, а њихов рад – наставнички нико. Ко није способан да ради у школи нека нађе једноставнији посао. Има много оних који би једва чекали да се запосле. Ја сам на пример колегинице 10 година чекала посао, имам 39 година, а има још оних из моје генерације који не раде. Једва би чекали да замене оне којима је све тешко. Подраѕумева се да је свако ко ради у школи способан да иде у корак с временом. Ко није, срећан му пут. Нек нађе боље.
    А и баш ми је драго што ће директори коначно да почну да сносе одговорност за своје незнање. Олако крше закон, под изговором :,,Ша ме брига, жали се суду, па ће изгубљени спор неко други да плати“. Да видимо сада када треба да плате из свог џепа да ли ће тако да се понашају.

Оставите одговор