Ostavka – moralni čin

Ove školske godine počelo je eksterno vrednovanje rada škola. U prevodu rečeno, jezikom bliskim svakom čoveku to je procena kvaliteta rada ustanove (škole, predškolske ustanove) u celini. Ocenjuju se različite oblasti rada ocenama od jedan do četiri i na kraju izvodi sveukupna ocena. Iako ne postoji zakonska odredba koja sankcioniše škole koje su loše ocenjene, sveukupno ili u pojedinim oblastima, ostavka direktora i školskog odbora kao organa rukovođenja, čija je škola dobila manje od trojke trebala bi da bude moralni čin. Da li će se to i dogoditi pokazaće vreme koje je ispred nas.

skolarciPrema Pravilniku koji reguliše vrednovanje kvaliteza rada ustanove, vrednovanje kvaliteta rada ustanove vrši se na osnovu standarda kvaliteta. Postoji samovrednovanje i spoljašnje vrednovanje. Samovrednovanje kvaliteta rada ustanove je procena kvaliteta rada koju sprovodi ustanova na osnovu standarda kvaliteta rada ustanove. U samovrednovanju učestvuju i sprovode ga stručni organi, savet roditelja, učenički parlament, direktor i organ upravljanja ustanove.Ovim pravilnikom definisan je tim za samovrednovanje, godišnji plan samovrednovanja, način vršenja samovrednovanja, izveštaj i objavljivanje izveštaja o samovrednovanju kao i samovrednovanje i razvojno planiranje.

Ono što je ovih dana ustalasalo prosvetnu javnost, a i ostalu javnost je ono drugo – spoljašnje vrednovanje kvaliteta rada ustanove. Ovo vrednovanje vrši se najmanje jedanput u pet godina. Obavlja se stručno – pedagoškim nadzorom ministarstva za poslove obrazovanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Spoljašnje vrednovanje vrši se timski, tako što Ministarstvo imenuje Tim za spoljašnje vrednovanje i određuje rukovodioca Tima. Spoljašnje vrednovanje škole vrši se na osnovu: analize evidencije i pedagoške dokumentacije, neposrednog praćenje nastave i drugih oblika obrazovno – vaspitnog rada, razgovora sa direktorom, stručnim saradnikom, nastavnicima, vaspitačima, učenicima, roditeljima i drugim osobama od značaja za život i rad škole, drugih radnji za koje se proceni da su neophodne.

Definisan je i način spoljašnjeg vrednovanja rada predškolske ustanove. Tačno je opisana obuka tima za spoljašnje vrednovanje i pripreme koje je obavezan da sprovede direktor u ovom postupku.

Najviša ocena je ocena četiri i njom se ocenjuje ustanova koja ostvaruje više od 75% svih standarda uključujući 100% standarda koji su uključeni za vrednovanje. Ocenom tri ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 50% svih standarda uključujući 75% standarda koji su ključni za vrednovanje. Ocenom dva ocenjuje se ustanova koja ostvaruje više od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje. Ocenom jedan ocenjuje se ustanova koja ne ostvaruje minimum od 30% svih standarda uključujući 50% standarda koji su ključni za vrednovanje.

Nakon spoljašnjeg vrednovanja Tim sačinjava nacrt izveštaja svih članova Tima i usmeno upoznaje direktora ustanove o oblastima čiji je nivo ostvarenosti visok, kao i oblastima čiji je nivo ostvarenosti nizak. Pisani izveštaj dostavlja se ustanovi u roku od osam nedelja. U dalje tekstu Pravilnika određen je postupak objavljivanja izveštaja, prigovoru, planu unapređenja kvaliteta rada ustanove, ponovnom spoljašnjem vrednovanju.

Kako se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje, priča se da je jedna srednja stručna škola koja pripada našoj Školskoj upravi ocenjena najvišom ocenom, a jedna osnovna koja je svojevremeno iznedrila veliki broj doktora nauka prošla je neslavno. Da li smo ljudi koji drže do svog morala ili je moral u krizi? Te, šta će se dogoditi kad ,,pukne“ bruka o loše ocenjenim rukovodiocima, nastavnicima – videćemo.

Ovaj unos je objavljen pod Eksterno vrednovanje rada škola. Zabeležite stalnu vezu.

3 reagovanja na Ostavka – moralni čin

  1. Luka kaže:

    Da li će biti nastavka teksta? :)

  2. Bilo bi mnogo bolje tim istim učenicima, zbog kojih škole i postoje, da njihovi nastavnici imaju više vremena da se posvete samom kvalitetu nastave u neposrednom radu sa njima, nego što moraju da se bave suvišnom papirologijom koja jedino opravdava postojanje tih eksternih komisija i drugih inspekcija. Kada bi bilo koji nastavnik radio sve to sto mu namece neko iznad njega, ko najčesće nije proveo ni dan u učionici, ne bi imao vremena ni da jede ni da spava, a kamo li za sopstvenu decu! Plaćaju nas po četrdesetočasovnoj radnoj nedelji, a za posao koji nam nameću stalno smo prinuđeni da radimo mnogo preko toga. I rezultat svih tih priprema, planova, analiza, izveštaja, rada u raznim timovima i organima, stručnog usavršavanja koje u državnom sektoru jedino prosvetari plaćaju i opet gube i to malo slobodnog vremena što imaju i ko zna čega sve još…gde ono behu učenici i da li je takav nastavnik sposoban posle svega njima da pruži maksimum?!

  3. uciteljica kaže:

    Ne bih se složila sa Vama koleginice. Stvar je samo u dobroj organizaciji i sve ovo što se danas traži ne podrazumeva neko naročito vreme. Naravno podrazumeva se da ste kao visoko obrazovani informatički pismeni. Prošlo je vreme kada su se deca ocenjivala otprilike i kada samo nastavnici procenjuju nečiji rad, a njihov rad – nastavnički niko. Ko nije sposoban da radi u školi neka nađe jednostavniji posao. Ima mnogo onih koji bi jedva čekali da se zaposle. Ja sam na primer koleginice 10 godina čekala posao, imam 39 godina, a ima još onih iz moje generacije koji ne rade. Jedva bi čekali da zamene one kojima je sve teško. Podraѕumeva se da je svako ko radi u školi sposoban da ide u korak s vremenom. Ko nije, srećan mu put. Nek nađe bolje.
    A i baš mi je drago što će direktori konačno da počnu da snose odgovornost za svoje neznanje. Olako krše zakon, pod izgovorom :,,Ša me briga, žali se sudu, pa će izgubljeni spor neko drugi da plati“. Da vidimo sada kada treba da plate iz svog džepa da li će tako da se ponašaju.

Ostavite odgovor na uciteljica Odustani od odgovora