Scenario tematskog časa slobodnih aktivnosti „Sveti Sava u priči i pesmi“

/Za 2. razred osnovne škole/
Prilikom planiranja ovog časa koristila sam sledeću literaturu:
– Sedam priča o Svetom Savi, priredio dr Emil Kamenov, Didakta, Novi Sad
– Sveti Sava srpskoj deci, protođakon Ljubomir Ranković, Valjevo 1990.

Učenici nedelju dana pre planiranog časa dobijaju materijal koji treba da prouče (priče i pesme u nastavku). Planirani oblici rada su grupni oblik rada  i rad u paru. Grupe i parovi su koncipirani prema sposobnostima i procenjenim interesovanjima učenika. Grupe čine 4-5 učenika u zavisnosti od broja učenika u odeljenju. Na samom času učenici dobijaju zadatke za grupni rad i rad u paru.

U uvodnom delu časa pevamo „Svetosavsku himnu“. Zatim sledi podela zadataka i davanje uputstava za njihovu izradu. Tokom centralnog dela časa u trajanju od oko dvadesetak minuta učenici izrađuju radne zadatke i pripremaju se za izlaganje.

U poslednjem delu časa, od oko petnaest minuta, naizmenično izveštavaju parovi i grupe,  kako bi rad bio zanimljiviji.

ŽIVOT SVETOG SAVE

Davno, davno, pre više od osam vekova , u staroj srpskoj prestonici, drevnom gradu Rasu, velikom županu Stevanu Nemanji rodi se i treći sin, Rastko Nemanjić. Slavni vladar je mnogo voleo svoje sinove i kćeri i puno pažnje posvećivao njihovom vaspitanju i obrazovanju.

Mladi Rastko beše visok, vitak, i snažan mladić, plavih očiju, tihe, smirene i razmišljnju sklone prirode. Njega nije privlačio sjaj dvorskog života, ni lov, bogate gozbe i druge svetovne zabave, već knjiga i čitanje. Naročito su ga zanimale priče o životu svetih ljudi, pustinjaka i mučenika, hrišćana koji su podnosili mnoga stradanja za svoju veru i spas svoje duše. Rastko je iskoristio odlazak u lov na jelene u jednu od obližnjih planina, zavarao svoje pratioce, napustio ih i zaputio se u Svetu Goru. Otac je poslao ljude za njim da ga vrate, ali bez uspeha. Rastko se zakaluđerio i dobio ime Sava.

Živeći među svetogorskim kaluđerima Sava je stekao veliki ugled svojom mudrošću i pobožnošću. Posle nekoliko godina Stevan Nemanja napusti presto i pridruži se sinu da nastavi život kao monah Simeon. Otac i sin odlučiše da na temeljima starog za srpski narod sagrade nov manastir Hilandar, koji će još mnogo godina biti sedište srpskog duhovnog i kulturnog života.

sveti-sava-miri-stefana-i-vukana

Sveti Sava miri svoju braću Stefana i Vukana

Nakon očeve smrti, Savina braća Vukan i Stevan se sukobiše oko prestola i Sava se vrati u Srbiju da bi ih pomirio. Nakon toga Sava je bio rukopoložen za prvog srpskog poglavara i arhiepiskopa srpske crkve. To mu je omogućilo da pomogne jačanje srpske države, obnavlja stare i zapuštene i podiže nove crkve i manastire.

Sava je imao velike zasluge i za obične ljude, srpski narod. Neumorno mu je služio, učio ga poštenju, pravdi i ljubavi, kritikovao za ružne običaje, savetovao i prenosio mu korisna znanja. Učio je Srbe da veruju, mole se Bogu, krštavaju se, poste i pričešćuju. Starao se o sirotinji, starima i bolesnima, za koje je otvarao bolnice i prihvatilišta.

Sava je dosta putovao, po svojoj zemlji i susednim državama. Na povratku sa jednog od tih putovanja teško se razboleo i zauvek sklopio oči 27. januara u bugarskom gradu Trnovu. Godinu dana kasnije telo mu je preneto u manastir Mileševo.

Dela i zasluge Savine učiniše od njega najpoštovanijeg Srbina i on uđe u mnoge narodne priče i legende kao zaštitnik, svetac koji pomaže ljudima u nevolji, uči narod dobroti i ljubavi hrišćanskoj, štiti ih od raznih napasnika i zlotvora i uči da živi razumnije.

Turci su shvatili da srpski narod ne mogu pobediti dok veruju u Svetosavlje pa pokušaše da tu veru unište. Njihov vojskovođa Sinan paša je javno spalio na Vračaru kovčeg u kome su se nalazile mošti svetitelja.  Ne samo da nisu zaplašili srpski narod već su učinili da oni budu još hrabriji.

Posle oslobođenja od Turaka 27. januar se proglašava za školski i državni praznik, a Sveti Sava se slavi kao pisac, prosvetitelj i školksi zaštitnik. Jedno vreme bilo je zabranjeno proslavljanje Svetoga Save u školama, ali se taj običaj ponovo vratio.

SVETI SAVA I RODITELJI S MALIM DETETOM

Doneli otac i mati novorođenče u crkvu Svetom Savi i zamolili da dete blagoslovi i da mu sreću. „Ja ću ga bagosloviti, ali mu sreću možete dati samo vi njegovi roditelji, ako zarano naučite: da radi, da štedi, da ne laže, da ne krade, da sluša, da je pobožno, da poštuje starije, da je u svačemu umereno; a naročito ako ga budete uputili da dobro čuva svoje zdravlje“.

Roditelji poslušaše sveca pa od njihovog deteta postade dobar, radan, pošten i pobožan čovek. To se posle čulo na daleko pa su sa svih strana dolazili mnogi ljudi i dovodili malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im sreću. A Sveti Sava je svima govorio kao i onima prvima.

SVETI SAVA, MILOSRDNI I NEMILOSRDNI LJUDI

Putujući kao prosjak od sela do sela, Sveti Sava stiže u jedno selo gde ljudi, opazivši ga, rekoše svojoj deci: „Eno jednog prosjaka! Napujdajte pse na njega, dodijaše nam više ti prosjaci!“ To čuje Sveti Sava pa se okrete i ode u drugo selo u kome mu svako dade nešto, što je mogao. Onda im svetac ispriča na kakve je nemilosrdne ljude naišao pa dodade: „Bog blagoslovio koševe u kojima vam je žito, a oni ne imali šta samleti!“ Tako je i bilo. Koševi milosrdnih ljudi bejaše puni a nemilosrdni ljudi nisu imali šta da stave u njih.

SVETI SAVA I ČOVEK KOJI JE TRAŽIO SREĆU

Bio neki seljak koji, iako bogat, nije imao sreće. On zato dođe u svet da je potraži. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa ga upita: „Znaš li starino moja da mi kažeš gde je moja sreća?“ – „U radu“, odgovori starac. Seljak se ne zadovolji odgovorom već pođe dalje. Sretne i drugog sedobradog starca koga upita isto, a ovaj mu odgovori: „U redu“. Malo kasnije niđe i na trećeg starca od kog sazna da mu je sreća „U poštenju“. Odmahne seljak glavom, namršti se i pođe dalje. Nije mnogo odmakao a put ga navede na četvrtog starca čiji odgovor beše: „U dobrom zdravlju“. Pošto ni ovog puta nije bio zadovoljan, seljak produži i malo dalje srete i petog starca koji mu reče da je sreća „U mirnom, lepom i zadovoljnom životu“.

Seljak je u stvari očekivao da mu starci pokažu mesto na kome se nalazi njegova sreća, a ne da ga savetuju. Zato odluči da nastavi sa traganjem. Putujući dalje sretne opet jednog starca koga upita gde je sreća a on mu odgovori: „U umerenosti i čistoći“. Ni ovim odgovorom, dakako, nije bio zadovoljan pa pođe dalje. Najzad srete jednog kaluđera svetiteljskog lika (to je bio Sveti Sava), pa i njega upita: „Časni oče, ja sam čovek bez sreće, zbog čega pođoh u svet da je potražim. Molim te da mi kažeš gde je mogu naći. – „Naći ćeš je u sebi samom“, odgovori mu Sveti Sava. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i pouke pametnih i iskusnih ljudi, a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.“

Čuvši odgovor od kaluđera kome je poverovao, seljak odluči da ne putuje dalje, već posluša savete koje je dobio. Došavši kući živeo je pošteno, mirno i umereno, vredno radio, pazio na red i čistoću i čuvao zdravlje. Posle toga sve mu krenu na bolje. Čeljad mu je bila vesela, stoka napredna, imanje radno, a on zadovoljan i srećan.

SVETI SAVA I NERADNE ŽENE (deo priče)

Bila jedna lenja žena koja je malo radila a mnogo spavala. Muž joj je govorio: „More, predi ženo, košulje mi se pocepaše, čakšire poderaše, deca su nam ogolela…“. „Predem ja čoveče, kako da ne predem, ali ovo prokleto klube uvek ostaje isto, nikako da poraste“, odgovarala bi žena.

sveti-sava2Jednom u njihovo selo dođe Sveti Sava, a lenja žena se doseti i pozove ga da čita molitvu njegovom klubetu, ne bi li postalo veće. Čim je stupio u njenu kuću Sveti Sava vide s kim ima posla. Stavi na se epitrahilj i poče glasno govoriti, kao da čita iz knjige:

 Porani jelo, i odocni Jelo,
i porašće ti klube Jelo;
Porani Jelo i odocni Jelo,
i porašće ti klube Jelo.

Čita tako Sveti Sava a žena pognula glavu pa se samo krsti. Kad vide da sveštenik ponavlja jedno te isto, upita ga: „Zar samo to duhovniče?“ „Samo to snaho“, odgovori Sveti Sava, “ samo će ti od toga porasti klube i ni od čega drugog“. Žena shvati šta je svetac mislio pa se zastide. Kad on ode navali da prede. Uveče posedi malo duže, ujutru ustane malo ranije i klube poče da raste.

SRPČE O SVETOM SAVI

Sve što srpskim duhom diše,
Srpski zbori, srpski piše,
Pomen čini, slavu slavi,
Poje pesmu Svetom Savi.

Sveti Sava Srbe voli
Za Srbe se Bogu moli
Srpskom rodu daje krila
Srpsku decu blagosilja.

I Sava nas sve poziva,
Bliže Bogu nas doziva,
I nauci svetoj uči,
Božjem strahu da pouči.

Pamtićemo dok smo živi.
Svetog Save lik nam mili,
A blagoslov njegov sveti
Svako Srpče nek posveti.

SRPSKA SLAVA

Danas širom bela sveta
svuda gde se srpski zbori,
„Uskliknimo Svetom Savi!“
pobožna se pesma ori.

Danas svaka srpska kuća,
uz molitve Bogu svete,
Svetom Savi sveću pali
i zelene vence plete.

Danas Srbi, svi i svuda,
slave jednu istu slavu:
proslavljaju svetitelja
svoga srpskog – Svetog Savu.

  1. grupa ŽIVOT SVETOG SAVE
  1. Gde i kada je rođen Rasto Nemanjić?
  2. Kako se zove otac Rastka Nemanjića?
  3. Prepišite rečenicu koja opisuje kako je izgledao Rastko.
  4. Šta je Rastka najviše zanimalo?
  5. Koje ime je dobio Rastko kada se zakaluđerio?
  6. Koje ime je dobio Stevan Nemanja kada se zakaluđerio?

2. grupa ŽIVOT SVETOG SAVE (2. deo)

  1. Šta su sagradili otac i sin?
  2. Kada i zašto su se sukobila Savina braća?
  3. Kakva je Savina zasluga za običan narod?
  4. Kada i gde je sklopio oči Sava?
  5. Kog datuma se slavi Sveti Sava?

3. grupa SVETI SAVA I ČOVEK KOJI JE TRAŽIO SREĆU

1. Šta je nedostajalo bogatom seljaku?
2. Kako je izgledao starac koga je sreo seljak?
3. Koje odgovore je seljak dobijao od staraca koje je sretao?
4. Da li je tim odgovorima seljak bio zadovoljan?
5. Šta je starac očekivao?
6. Koji odgovor je starac dobio od Svetog Save?
7. Šta mislite, ko su zapravo starci koje je sretao seljak?
8. Kakav život je starac, posle dobijenih saveta, živeo?

4. grupa SVETI SAVA I NERADNE ŽENE

1. Zašto pripovedač ženu iz priče zove – neradna žena?
2. Šta je muž stalno govorio ženi?
3. Ko je došao u selo?
4. Šta je žena tražila od Svetog Save?
5. Kako je Sveti Sava posavetovao Jelu?
6. Zbog čega se žena postidela?
7. Koja narodna poslovica bi mogla da bude pouka ove priče?

1. par  SVETI SAVA I RODITELJI S MALIM DETETOM
Par učenika treba da uvežba da prepriča priču ili odglumi i napiše pouku.

2. par SVETI SAVA, MILOSRDNI I NEMILOSRDNI LJUDI
Uvežbajte u paru da prepričate priču ili odglumite i napišite pouku.

3. par SRPČE O SVETOM SAVI
Uvežbajte u paru da pročitate pesmu.

4. par SRPSKA SLAVA
Uvežbajte u paru da pročitate pesmu.

Scenario časa objavljen je u novom broju „Prosvetnog pregleda“

Ovaj unos je objavljen pod Primeri iz prakse. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor