Široka leđa

uciteljica-pokazujeKada se podigla ona „ujdurma“ oko dr jednog od ministra u vladi, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja jasno nam stavi do znanja da to nije nadležnost „njegovog“ ministarstva. Istina, ne zadugo je trajala ta nenadležnost kada se isti oglasio saopštanjem da je „njegovo“ ministarstvo došlo do značajnog otkrića po pitanja statusa rektora jednog od privatnih fakulteta.

Da se ne lažemo, nemam ništa protiv onih koji su se snašli, da iskoriste ono što im je država velikodušno dozvolila. Imam protiv sistema koji je dopustio da se naše znanje sroza toliko da ne vredi ničemu. Da mi je ova pamet, a one godine i ja bih isto. Jeftinije je brate. A i pametnije. Nekako su se bolje snašli ti kadrovi sa privatnih univerziteta i zauzeli ključne pozicije u ovom društvu. Što znači da privatni univerziteti pružaju praktična znanja, za manje pare. Nema višegodišnjih putovanja, stanarina i mučenja uz upotrebu kuhinje i kupatila u ona krizna vremena, udžbenika, neprespavanih noći, strepnje, iščekivanja od objavljivanja ispitnih rezultata… Posao ovih kadrova je uglavnom da izgledaju prefinjeno, ukusno i elegantno odeveni. Još samo da porade na svom javnom nastupu, pa do sveukupni utisak bude baš, baš. A svaki rukovodilac danas ima pomoćnika, pomoćnik pomoćnika, pomoćnik pomoćnika pomoćnika i tako u nedogled. Ima ko da misli o trošku nas poreskih obveznika.

diploma1Ovih dana me prosto „oduševi“ vest da je resorni ministar rešio da preispita sve diplome zaposlenih u državnoj službi, jer mora da se zna ko i kako upravlja državom. Baš sam se pitala: – Čime će ovo „novo“ ministarstvo da se bavi do neke naredne rekonstrukcije? Kad eto odgovora, pune ruke posla. Dok se prečešljaju svi državni organi, svi zaposleni, taman četiri godine. Mogla bi da se prečešljaju i ova naša zvanja koja stekosmo, o svom trošku, jer da bi neko unapređivao nastavu mora u nju i da ulaže. Predlažem da nam se lepo zvanja oduzmu, jer i onako nemamo za njih uvećanu zaradu. Što je sigurno, sigurno. Čisto da nekome ne padne na pamet da izvrši utuženje i potraživanje onoga što mu pripada.

Za to vreme dok bude trajalo prečešljavanje, mi da „obrnemo“ još jedan krug sa ovim starim udžbenicima. Tek koliko da se potpuno raspadnu. Da se lakše izvrši reciklaža. Tuga Božja… Ostadosmo bez nastavnog sredstva koje se podrazumeva, pa pošto se podrazumeva, profesori nam savetovaše da ga ne navodimo u koloni „korišćena nastavna sredstva“, prilikom pisane pripreme za realizaciju nastave. Da vam približim temu… Zamislite bilo koju knjigu koju prelistavate svaki dan, devet meseci u godini. Uz to je još nosite i u tašni kad krenete u grad. Tako tri puta, tj. 27 meseci svaki dan. Mislite li da je takva jedna knjiga za dalju upotrebu? Eto, upravo takve udžbenike naši učenici nasleđuju ove školske godine, četvrta generacija. Pa, što bre pošteno ne kažete: – knjige1Nema se para, obustavljaj! Da ne glumimo socijaldemokratiju. Daleko smo mi od socijaldemokratije očigledno. Ne razmemo je dovoljno. Ili jednostavno da se ukinu udžbenici. Da znamo na čemu smo. Ministar nam je već skrenuo pažnju da nam udžbenici služe samo da ih deca nose u torbama od kuće do škole i natrag, jer ih mi prosvetni radnici neadekvatno koristimo. Jer, kako reče, „…treba da koristimo različite izvore znanja prilikom pripremanja nastave“. To nismo znali, pa bi valjda trebalo malo da se obučimo po tom pitanju.

Istina da sam imala prevelika očekivanja kada je u pitanju izbor novog ministra prosvete, nauke …. Nekako mi se pričini da smo konačno imali sreće i da će mnoge stvari da se osete već od prvog septembra, a ne tek za pedeset godina. Pozicija sa koje dolazi zaista je obećavala. Tako me je ohrabrio taj izbor na samom početku. Ono što svakako nisam očekivala je da će maturski testovi da se pregledaju dva puta, bar ove prve godine, zbog ispravke „ključa“. Još manje da će u jednoj televizijskoj emisiji na poziv gosta u studiju, kao gest nade za generacije koje dolaze, da obeća da direktori škola više neće da se biraju po političkoj pripadnosti, novi ministar da odgovori da su očekivanja te vrste previsoka.

Ništa bolje nije ni na lokalu. Sve sam iščekivala da čujem, u podužem spisku obećanja o procvatu grada u ekspozeu novog gradonačelnika, bar jednu prosto proširenu rečenicu kada su pitanju naše škole i ono što je nadležnost grada kada je naše prosveta u pitanju. Istina, olako obeća zgradu muzičke škole. Koliko me pamet služi u nekom prethodnom periodu novac je za ovaj projekat već bio obezbeđen. Istina da se u kombinaciji sa ovim zdanjem do sada pominjao i Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, koji je do sada samo Kraljevo zaobišlo, a sada više ni spomena ove institucije čak ni na ovom spisku lepih želja. Ali pošto prethodnik to nije započeo, a obećaše nam kontinuitet u radu, ono što nije započeto, normalno, ne može ni da se dovrši.

znak-pitanjaPrethodni gradonačelnik, sećam se kao da je bilo danas, toliko se bio zauzeo u svom ekspozeu za tu našu i svoju profesiju, da ne stiže u ovom kratkom periodu ništa. Ta silna obećanja, olako izgovorena, o energičnoj borbi grada protiv vršnjačkog nasilja, ostadoše samo zabeležena okom kamere i u mislima nas koji već decenijama iščekujemo da se stvari pokrenu sa mrtve tačke. Stari gradonačelnik ostavi u amanet novom, da produži istom trasom. Tako da, drage kolege, ne očekujmo od grada ništa! Kao i do sada. Ništa od obaveznog stručnog usavršavanja nastavnika, od revitalizacije školskih objekata, modernizacije nastavnog procesa… Ništa…ništa…ništa.

Nekako, svi ti koji „savetuju“ te naše gradonačelnike, kada je prosveta u pitanju, nisu baš bili talentovani da se zauzmu za tu našu budućnost koja će sutra da nas leči, šiša, prenosi znanje, pendžetira, prevozi, donosi zakone, vodi državu… Nikako da se slučajno neko stručan i sposoban, da elegantno izlobira bar deo onoga što imaju beogradski đaci i nastavnici, nađe na toj poziciji da savetuje i predlaže. Da taj duh socijaldemokratije osete malo i naši đaci i nastavnici. A nadležnost grada je, koliko da se zna, sve osim zarada zaposlenih i nastavnih planova i programa.

Lepo bi bilo da su mi prognoze pogrešne. Da se, u vremenu koje je ispred nas, svi prijatno izenadimo. A ja ću, kao i svi vi, da viknem na sav glas:

-Čestitam!!!

…Reče mi skoro jedan poznanik: – Lako je tebi da pričaš šta hoćeš, kad imaš široka leđa! Pa ja tako svaki put kada prođem pored svog ogledala, velikog kolika sam i ja sama, bacim pogled na svoja leđa. Biće da mi nisu leđa preširoka, već da me strah još nije savladao. A kako stvari stoje, tu smo negde, priviđaju mi se ona vremena koja je ili nije prognozirao Andrić „…kad pametni zaćute, a … progovore“. Široka leđa ili kratka pamet. Nekako je uvek bilo pametnije „držati jezik za zubima“. Mislim, za one koji žele baš, baš da napreduju ovde i kod nas. Onako elegantno, prefinjeno uz pomoćnika, pomoćnika pomoćnika, pomoćnika pomoćnika pomoćnika i tako u nedogled.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor