Sram vas bilo

katedraNedelja veče. Priprema za prvi naredni radni dan. Odlazim u obližnji market da kupim ris papira kako bih, naravno kod kuće, odštampala nastavne listiće za sutra. Pre škole da svratim u knjižaru i kupim flomastere, da bih imala čime da pišem po tabli. Uz to da molim Boga da bude oblačan dan kako bih mogla da prikažem đacima ono što sam pripremila za sutra, uz tehniku koju sam kupila svojim sredstvima.  Pa, da li je moguće da je ovo društvo toliko siromašno, da ne može da obezbedi osnovno za minimum odvijanja prosečne nastave!?

Neko će reći da nije svuda ovako. Negde je i gore… Negde i mnogo bolje. Od čega to zavisi i kada će da se promeni ono što nas koči da svuda bude dobro? Zašto se tamo gde se „iz aviona vidi“ da stvari ne funkcionišu brzo i energično ne menja na bolje, samo zato što vi tu primate, otpuštate, raspoređujute? Vi kojima to posao nije. Vi koji krojite obrazovnu politiku, a o obrazovanju pojma nemate.

Kako će da izgleda radni dan kada nas napusti entuzijazam i inat da ne osakatimo naciju koja će sutra nas da leči, zastupa, hrani, prevozi, krpi… ? Možda ovako. Držaćemo predavanja tokom kojih deca neće zapisati ništa, niti će razumeti šta. Usmeno ćemo rešavati matematičke zadatke, a provere vršiti isključivo usmeno, pa šta se kome zalomi. Kada nam neko zatraži pripremu reći ćemo da je nemamo, jer nam nije ni potrebna. Pa šta i onako svi zarađujemo isto, a i da se ne lažimo „radio ne radio, svira ti radio“. Šta bi na primer moglo da se dogodi onome koji će sutra da se ponaša u skladu sa uslovima u kojima radi? Ništa, osim sramote od samog sebe! Ili možda čašice ogovaranja na nekoj od sedeljki, na kojoj će pored kritike svega i svačega da dođe red i na njega. Ali kada čovek pocrveni za istu stvar nekoliko puta, sramota prestaje da bude sramota.

zbunjenKad nas potpuno napusti entuzijazam, onaj ko može ići će u privatne osnovne, srednje škole i univerzitete. Onaj ko ne može, diploma mu i ne treba, jer ne može da plati da od nje živi. Jadni mi koji ne iskoristismo „razmenu studenata“ i odlučismo da ipak ostanemo „kod kuće“. Mi kojima se život pretvorio u borbu za boljim i uređenijim društvom. Mi kojima se čini da su iza i ispred nas godine te izgleda uzaludne borbe, a  ipak nas entuzijazam ne napušta.

Pa, sram vas bre bilo! Sve vas koji ste odgovorni da stvari budu ovakve kakve jesu. Vas koji ste obrazovanje godina srozavali i ne činite ništa da izađemo iz brloga u koji ste nas uvukli. Vas kojima je interes neznanje i zaostalost, da biste lakše manipulisali. Sram vas bilo sve koji ste „slepi pored očiju“ i „gluvi pored ušiju“. Vas koji sve ovo vidite i sve ovo znate. Vas, koji nas smatrate budalima što nas entuzijazam i inat iz ove priče nikako ne napuštaju.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

24 reagovanja na Sram vas bilo

  1. Koleginice, potpisujem svaku reč. Moramo se osmeliti i biti glasniji u svom nezadovoljstvu.

  2. Povratni ping: ISTINA !!! | Riznica zlatnih ideja

  3. Koleginice, ja već delim ovaj link, u nadi da će ga pročitati veliki broj ljudi, i kako bismo svi počeli da razmišljamo o načinu rešavanja situacije prosvetnog radnika u Srbiji, inače ako i dalje spuštamo glavu na svaki „napad“, biće samo još gore…
    Svaka Vam čast!

  4. Aleksandar kaže:

    Ja sam u stalnoj borbi protiv Njih. Ne pišem ništa od onih novotarija koje su nam nametnuli. Neka se zna i neka negde stoji zapisano da je jedan nastavnik svojevoljno prestao da bude poslušnik i svoje vreme gubi glupostima koje nikako nemaju veze sa nastavom. Po meni, potrebno je da svi prestanemo da pravimo iluziju od prosvete, batalimo portfolije, evaluacije i ostalo, kažemo ne ispunjavanju forme, i tražimo da se menja pristup nastavi i nastavnim sredstvima, a ne da pišemo kao debili sve što traže od nas. A znam da i vi znate da većina piše, da bi inspekcija rekla da je u redu. I zašto bi neko nešto menjao kada mi sami pravimo sliku da je sve u redu…. e, pa nije! I ja odbijam, uporno, da budem zidar veštačke slike o prosveti. I naravno, povratak tradiciji i Srbstvu, Pravoslavlju i Hristu, koji je zbačen iz škole…

    • irena kaže:

      Tako je kolega, i zašto bi neko nešto menjao… pre neku nedelju na b-92 jedna od naših prosvetarskih dušebrižnica reče da će prosvetni radnici snositi posledice ako se ustanovi da ne rade dobro, a to podrazumeva da je ministarstvo dužno da ih pošalje na seminare kojima će povećati svoje kompetencije. Eto nama potrebnih sati o trošku ministarstva :-))) da li je nekome stvarno bitan jedan izveštaj prosvetne inspekcije, ili ono što smo kroz generacije pružili đacima? I ja bih volela da na posao dolazim u Luj Viton čizmama, i firmiranoj garderobi, ali eto i u farmericama radim dobro svoj posao. Bitna je suština onoga što deci dajemo, a ne forma (pakovanje.) A priča se kod nas da republička eksterna inspekcija nema više para, tj. neće da rade bez dnevnica koje su im ukinute zbog štednje, sve se prebacuje na lokal, a to je poznata priča.

      • uciteljica kaže:

        O kakvim dnevnicama pričate? Sve se završava u radno vreme i eksterna evaluacija ne košta državu ni jedan jedini dinar. Što se mene tiče mogu da mi dolaze prosvetni savetnici i inspektori svaki dan. Ja, kao i mnogi koje poznajem, savesno i odgovorno obavljaju svoj posao. Ne smeta mi ni eksterna evaluacija ni svaka druga vrsta kontrole, smeta mi što ja kao i mnogi drugi sami finansiramo ono što bi trebalo da finansira država. Ja ne tražim ništa za sebe, već za budućnost nacije.

  5. učiteljica Maja kaže:

    Nekako mi bude lakše kad shvatim da nisam usamljena u svom entuzijazmu, ličnom štampanju, kopiranju, crtanju do u sitne sate….
    Da, stvarno, SRAM ih bilo, a Vama, koleginice, SVAKA ČAST!

  6. SUZANA TASIC kaže:

    APSOLUTNA ISTINA…POSTAJE NEIZDRZIVO…A IMAM UTISAK DA CE BITI JOS MNOGO GORE

  7. Nataša kaže:

    Drago mi je da ovog puta nije reč isključivo o platama, već o onome što je suština, o onome što zaista oduzima vreme i učiteljima i deci, što odvlači pažnju od glavne stvari. Ne bi trebalo da bude tako, jer sve to što se traži, trebalo bi da se upotrebi u svrhu poboljšanja uslova, programa, otklanjanja nedostataka…
    Ovog puta podržavam izražavanje vašeg nezadovoljstva na koji god ga naćin izražavali, jer su nam, zaista, potrebne novine u svakom pogledu i suštinske promene, počevši od obrazovanja kadrova.

  8. uciteljica kaže:

    Ja sam radila mnogo teže poslove za mnogo manje novca. Nikada se nisam žalila na platu, niti sam član sindikata kojima je jedini i isključivi interes zarada, niti sam kada učestvovala u njihovim štrajkovima. Kada se neko bude organizovano pobunio za sve ostalo što se dešava u prosveti, rado ću se pridružiti, ali sigurno ne obustavom nastave. Danas sam imala 6 časova i ako učim tek drugi razred. Pa je li to normalno?

  9. Ja, iskreno, ne stižem da popunim sve one formulare, fascikle i slične papire, ali zato poznajem svoje učenike „u dušu“. Vodim se onom „deca nisu kriva i ne treba da ispaštaju“ i trudim se da im olakšam i ulepšam četiri godine koje provedu sa mnom na putu vaspitanja i obrazovanja. Iako je teško zaboraviti dnevno političku situaciju, plate, račune, obaveze, najlepše je u učionici. A to samofinansiranje nastave, počev od papira, pa ostale „sitnice“, a da ne govorim o stručnom usavršavanju … to dobra većina nastavnika ionako odavno ne računa. Još uvek smo entuzijasti jer to moramo da budemo. Nemamo prava na nešto drugo pred očima naših učenika.

  10. Nina kaže:

    I sram bilo sve vas „kojima se može“,koji ste „nezamenljivi“samo zato što ste „pustili korenje“ i koristite sistem,ove propale države,u kojima su najuspešniji lažovi,licemeri i lopovi!A to zašto mi od plate finansirami časove i kako to za sve bitno nema para.Para ima i uvek je bilo.Samo su usmerene na drugu stranu i mi ih nikada nećemo videti!Odličan tekst i pozdrav koleginici.

  11. witch kaže:

    Ja sam profesor klavira. Radim u izdvojenom odeljenju jedne muzičke škole. Da bih imala na čemu da radim, morala sam sama da kupim pijanino, jer mi je direktorka rekla da mogu da radim i na sintisajzeru od 5 oktava…

  12. Tamara kaže:

    Kukate na pogrešnom mestu. Svi mi to već znamo što ste napisali i svi rade i svi koji vole svoj posao, rade slične stvari. Ako planirate da u dogledno vreme nešto promenite, onda se morate ujediniti i stati, štrajkovati dok ne dobijete što vam treba.

  13. uciteljica kaže:

    Ko vas tera koleginice da čitate ovo što ja pišem. Nije obavezno štivo. Štrajkujte vi koleginice i ujedinjujte se, ja sam dosta štrajkovala, 10 godina nisam radila.A i štrajkovala sam 3 meseca na ulici dok su se moje školske uz jednu prodatu kravu i malo blama pozapošljacale. Baš mi se dopada da ovako izražavam svoje nezadovoljstvo. Što se mine tiče ja imam i drugi posao. Kad mi se dosadi da finansiram državno obraѕovanje, odoh.

  14. Gordana kaže:

    Sve je tako…i gore.A princip ‘RADIO NE RADIO SVIRA TI RADIO’ je najbolji.Veliki pozdrav i postovanje za hrabrost.

  15. u glavu kaže:

    Samo velika pobuna ovo može rešiti jer država nikad sama neće ništa uraditi, to je odavno jasno.

  16. DUSANKA kaže:

    ja nisam koleginica ali se slazem i ja kazem SRAM VAS BILO…..MI DECENIJAMA ZAVISIMO OD MNOGIH KOJI NAM KROJE ZIVOT…….
    ODES KOD LEKARA NEZAINTERESOVAN(NARAVNO U DOMU ZDRAVLJA..“RDIO NE RADIO SVIRA TI RADIO“)…SESTRE BESNE I NELJUBAZNE….PROFESORI I NASTAVNICI ZAISTA SKORO DA NEMAJU MOTIVE DA NAM DECU SPREME ZA ZIVOT……..JA SAM JAKO TUZNA…ZAO MI JE STO NISAM DOPRINELA NA NEKI NACIN DA MOJA DECA SADA SA 35 GOD. I SA ZAVRS. FAKULTETIMA NE RADE ……….ONI SU PREPLASENI A I MI……..ICI „PREKO“ NIJE JEDNOSTAVNO………..S R A M VAS B I L O…..UH TAKO JE TUZNO I TESKO

  17. Povratni ping: Neka svemir čuje nemir | Bio-blog

  18. evo novih nameta na ledja prosvetara: kresanje dotacija za bolovanja, manje placanje god. odmora,jubilarnih nagrada nece biti, otpremnine mnogo manje….jos da nas je…u…fitilj dogoreva…

  19. Vidoviti kaže:

    I šta sad. Dižemo mi glas, ali nas gluvi ne čuju. Zaseli u fotelje i kroje sudbinu drugima po njihovim merilima-kako se kome ćefne, jer je zakon takav, pravilnici i ostalo, po kojima svakome mogu da nađu „katastrofalnu grešku pogubnu po obrazovanje“ koju smo napravili. A imaju podršku šupljoglavih roditelja, onih kojima promaja u glavi uvećava glasnoću, jer takav smo mi narod, da kad naše dođe na red za školu, nebitno je šta je dobro, gubimo kriterijum, samo da našem detetu bude što lakše i da bude što bolje, pa makar i lažno. I debeli foteljaši (novčanici) staju u zaleđinu takvih, a programe i koncepcije obrazovanja dobili od stranaca, da nam lakše sruše naciju. Jer ove što mi danas učimo, a znamo sa kakvim kvalitetima izlaze iz škole, za 10 godina će nam drđavu voditi. Teško našoj deci sutradan.

  20. Povratni ping: Pa, sram vas bre bilo! | Zelena učionica

Ostavite odgovor