Srećan početak!

polazak u skoluSvaki prvi septembar (drugi, treći, ako prilike tako nalažu) doživljavam kao da ja polazim u školu. Svakog septembra sećam se svog polaska u veliku školu nadomak centra grada, odabira haljinice, cipelica, đačke torbe i ostalog aksesoara koji prati novi početak. I ako je tada izbor bio mnogo skromniji, sveske su se pravile samo u narandžastoj boji, penkale u plavoj i crnoj, a olovke bez motiva kao što to biva danas, zadovoljstvo je bilo veliko pri kupovini školskog pribora.

Danas, neradnog prvog septembra, vrvi u gradu kao u košnici. Knjižare uglavnom rade i ako bi nekada to bilo nešto nalik na „državni udar“, a trgovci kao da mole Boga da se vrati vreme nekadašnje kada nije bilo mnogo izbora. Prostim jezikom rečeno „to ti je, što ti je“, prodavalo se na „toliko svezaka, toliko olovaka“, bez mogućnosti odabira i stvaranja „bespotrebnih“ gužvi.

Ta navika, od pre tridesetak i kusur godina, da se poradujem početku nove školske godine ostade mi i do dana današnjeg, pa od ranog jutra pakujem potrebne stvari da nešto sutra, prvog školskog dana, ne zaboravim. Doduše nekada kao đak, a sada kao neko u koga će đaci prvog školskog dana gledati širom otvorenih očiju i upijati svaku reč i pokret, odmeravati i uočavati svaki skladno uklopljen detalj, doživljaj je sličan. Neka vrsta treme je obostrana.

A o našem obrazovnom sistemu i šta sve nosi sa sobom školski život, nekom drugom prilikom.

Još jednom, svim đacima, učiteljima, učiteljicama, profesorima i profesorkama – SREĆAN POČETAK NOVE ŠKOLSKE GODINE! A da ne zaboravim i roditeljima koji, hteli to da priznamo ili ne, „nose najveći teret“ od početka do kraja nastavne godine.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor