Štrajk iz mog ugla 2 – Manite se kolege ćorava posla!

U nameri da pronađem vezu između boljeg obrazovnog sistema i štrajka mojih kolega ovakvog kakav jeste, odlučih da posetim tribinu „obrazovanje-bajkaObrazovanje. Bajka. Posle štrajka“. Kao u već viđenom scenariju iz nekih prethodnih vremena, kada država i stručna društva žmure pred važnim društvenim zbivanjima, u ulozi domaćina lokalno udruženje građana.

Pažljivo slušah izlagače, predstavnike sindikata zaposlenih u ubrazovanju, a sve u nadi da promenim svoj stav, da shvatim da je zapravo većina u pravu, ali nikako mi to nije polazilo za rukom. Nakon iscrpnog izlaganja gosta iz Beograda, o aktivnostima sindikata, o njegovom ličnom angažavanju u Zavodu za unapređenje obrazovanja, o brojnim analizama donetih zakona i njihovoj štetnosti po naš obrazovni sistem, o manipulisanju države putem medija, konstatacije da nas prosvetne radnike „država“ ništa ne pita, upitah „Zašto?“. Šta mi imamo od analize zakona nakon njihovog donošenja, zar nismo u školi naučili da je preventiva jeftinija od lečenja?

Pažljivo slušah i kraljevačkog govornika, predstavnika sindikata. Izjavu da se u javnosti stvara lažna slika o tome kako prosvetni radnici štrajkuju samo zbog plata, već da je cilj ovog štrajka bolji obrazovni sistem jasno ilustrova sam govornik odgovorom na moje pitanje: „Kako će to naš obrazovni sistem da bude bolji?“. „Bolje plaćeni prosvetni radnici će bolje da rade!“ Nevešto odbranjena teza, priznaćete. Ovako izgoverena odbrana izazava bujicu komentara od strane roditelja u publici. Ako to i jeste tako pitam se: „Znači li to da je naš obrazovni sistem bio sjajan pre smanjenja naših zarada i kako kada naši učenici postižu veoma loše rezultate na međunarodnim testiranjima, ne umeju da uče prema najskorijim istraživanjima, čak i odlični ne vole školu?“

Konstatacija roditeljke, učesnice tribine, da se radi o vrlo osetljivom zanimanju i da postoje drugi modeli izražavanja nezadovoljstva nije baš imala odjek za predstavnike sindikata. A pitanje: „Kako će se završiti pretnje da učenici neće dobiti đačke knjižice?“, omalovaži pretnje zaposlenih u prosveti konstatacijom sindikalnog rukovodioca da to formalno – pravno ne znači ništa. A za koga znači, ako za državu ne znači, sem za roditelje i njihovu decu?

U podužoj diskusiji između zaposlenih u prosveti, predstavnika sindikata i roditelja nekako mi je mišljenje najpribližnije konstataciji predstavnika roditelja koji iznesoše činjenicu da je stručna javnost zatajila, da je nedosledna u svojim zahtevima, da i roditeljska strana ne vidi vezu između ovog štrajka i boljeg obrazovanja.

Ja sam za ozbiljne promene i potpuno se slažem sa konstatacijom koleginice da roditelji i nastavnici treba da čine zajednički front. Zajednički front da, ali ne u kozmetičkim promenama već u korenitim promenama do ispunjenja zahteva. I ne na ovom terenu, u učionici, već putem mnogo efekasnijih i već isprobanih metoda građanskog angažovanja.

Kako stvari stoje i politički laik nazire model za okončanje ovog štrajka: rekonstrukcija vlade, kozmetičke promene u liku ministra prosvete, povećanje plate od oko dva posto zbog navodnih nekakvih ušteda. „Vuk sit, ovce na broju!“ A, ništa nam bolje biti neće.

Manite se kolege „ćorava posla“! Kakva obustava nastave jedan dan, kakvi skraćeni časovi, nepodeljene đačke knjižice. Nikoga to ne pogađa, samo roditelje i njihovu decu, a za zajednički front je potreban i zajednički interes – zaista bolji obrazovni sistem!

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

6 reagovanja na Štrajk iz mog ugla 2 – Manite se kolege ćorava posla!

  1. Branislav Senicic kaže:

    Ja bij jos dodao, Vucicu …

  2. Povratni ping: Učiteljica: Manite se kolege ćorava posla! | Zelena učionica

  3. Emil Vlajic kaže:

    Dobro je da se čuje i treća strana kada je u ptianju štrajk. Evo mog pogleda… http://kozjeusi.blogspot.com/

  4. Jordan Moravic kaže:

    Postovana koleginice, ja bih voleo da napisete i konkretne predloge na temu „Kako do resenja (kvalitetnijeg obrazovajnja)“. Kazete: „putem mnogo efekasnijih i već isprobanih metoda građanskog angažovanja“. Koje su te metode? Javna rasprava u tri grada od po 15 minuta? Transparenti?
    Vasa zapazanja su u velikoj meri tacna. Ali taj gorak ukus u sebi nose svi prosvetni radnici. Potrebno je resenje!

Ostavite odgovor