Штрајк из мог угла 2 – Маните се колеге ћорава посла!

У намери да пронађем везу између бољег образовног система и штрајка мојих колега оваквог какав јесте, одлучих да посетим трибину „obrazovanje-bajkaОбразовање. Бајка. После штрајка“. Као у већ виђеном сценарију из неких претходних времена, када држава и стручна друштва жмуре пред важним друштвеним збивањима, у улози домаћина локално удружење грађана.

Пажљиво слушах излагаче, представнике синдиката запослених у убразовању, а све у нади да променим свој став, да схватим да је заправо већина у праву, али никако ми то није полазило за руком. Након исцрпног излагања госта из Београда, о активностима синдиката, о његовом личном ангажавању у Заводу за унапређење образовања, о бројним анализама донетих закона и њиховој штетности по наш образовни систем, о манипулисању државе путем медија, констатације да нас просветне раднике „држава“ ништа не пита, упитах „Зашто?“. Шта ми имамо од анализе закона након њиховог доношења, зар нисмо у школи научили да је превентива јефтинија од лечења?

Пажљиво слушах и краљевачког говорника, представника синдиката. Изјаву да се у јавности ствара лажна слика о томе како просветни радници штрајкују само због плата, већ да је циљ овог штрајка бољи образовни систем јасно илустрова сам говорник одговором на моје питање: „Како ће то наш образовни систем да буде бољи?“. „Боље плаћени просветни радници ће боље да раде!“ Невешто одбрањена теза, признаћете. Овако изговерена одбрана изазава бујицу коментара од стране родитеља у публици. Ако то и јесте тако питам се: „Значи ли то да је наш образовни систем био сјајан пре смањења наших зарада и како када наши ученици постижу веома лоше резултате на међународним тестирањима, не умеју да уче према најскоријим истраживањима, чак и одлични не воле школу?“

Констатација родитељке, учеснице трибине, да се ради о врло осетљивом занимању и да постоје други модели изражавања незадовољства није баш имала одјек за представнике синдиката. А питање: „Како ће се завршити претње да ученици неће добити ђачке књижице?“, омаловажи претње запослених у просвети констатацијом синдикалног руководиоца да то формално – правно не значи ништа. А за кога значи, ако за државу не значи, сем за родитеље и њихову децу?

У подужој дискусији између запослених у просвети, представника синдиката и родитеља некако ми је мишљење најприближније констатацији представника родитеља који изнесоше чињеницу да је стручна јавност затајила, да је недоследна у својим захтевима, да и родитељска страна не види везу између овог штрајка и бољег образовања.

Ја сам за озбиљне промене и потпуно се слажем са констатацијом колегинице да родитељи и наставници треба да чине заједнички фронт. Заједнички фронт да, али не у козметичким променама већ у коренитим променама до испуњења захтева. И не на овом терену, у учионици, већ путем много ефекаснијих и већ испробаних метода грађанског ангажовања.

Како ствари стоје и политички лаик назире модел за окончање овог штрајка: реконструкција владе, козметичке промене у лику министра просвете, повећање плате од око два посто због наводних некаквих уштеда. „Вук сит, овце на броју!“ А, ништа нам боље бити неће.

Маните се колеге „ћорава посла“! Каква обустава наставе један дан, какви скраћени часови, неподељене ђачке књижице. Никога то не погађа, само родитеље и њихову децу, а за заједнички фронт је потребан и заједнички интерес – заиста бољи образовни систем!

Овај унос је објављен под Размишљања о просвети. Забележите сталну везу.

6 реаговања на Штрајк из мог угла 2 – Маните се колеге ћорава посла!

  1. Branislav Senicic каже:

    Ja bij jos dodao, Vucicu …

  2. Повратни пинг: Учитељица: Маните се колеге ћорава посла! | Зелена учионица

  3. Emil Vlajic каже:

    Dobro je da se čuje i treća strana kada je u ptianju štrajk. Evo mog pogleda… http://kozjeusi.blogspot.com/

  4. Jordan Moravic каже:

    Postovana koleginice, ja bih voleo da napisete i konkretne predloge na temu „Kako do resenja (kvalitetnijeg obrazovajnja)“. Kazete: „putem mnogo efekasnijih i već isprobanih metoda građanskog angažovanja“. Koje su te metode? Javna rasprava u tri grada od po 15 minuta? Transparenti?
    Vasa zapazanja su u velikoj meri tacna. Ali taj gorak ukus u sebi nose svi prosvetni radnici. Potrebno je resenje!

    • uciteljica каже:

      Блокада свих институција у свим градовима од стране армије просветних радника! Али, топлије је и угодније да се након часова од тридесет минута уз ТВ пије кафа или кува ручак.

Оставите одговор