Svetski dan poezije

svetski dan poezijeSvetski dan poezije je prilika da naše učenike uvodimo u lepotu kazivanja, da ih poučavamo o vrednosti poezije i upućujemo u njeno stvaranje. Iskoristila sam ovu priliku da animiram svoje učenike prvog razreda da napišu jednu zajedničku pesmu uz moju malu asistenciju. Kao motivaciju smo iskoristili  dolazak proleća i razgovarali o promenama u prirodi i ponašanju ljudi.

Možda će se nekome od kolega koji predaju srpski jezik učiniti da nismo talentovani. Ono što je neosporno je to da su moji učenici tokom ovog procesa uživali. Poželeli su još i još… Predložili su da napišemo nekoliko zajedničkih pesama i da ih „stavimo u jednu knjigu“. U nastavku časa smo pesmu ilustrovali. Deca su uspela da na svojim crtežima prikažu čitavu kompoziciju: laste kako pevaju, medveda koji se budi iz zimskog sna, decu, cveće…

Zajedničko stvaralaštvo je dobar način da decu polako uvodite u samostalno pisanje. Ako to činite od najranijih školskih dana, neće im biti potrebna pomoć odraslih da prvi pisani zadatak iz srpskog jezika u trećem razredu napišu bez pomoći odraslih. Za pisanje je potreban dar, ali podučavanje u pisanju kompenzuje nedostatak tog dara.

Poklanjam vam našu prvu zajedničku pesmu.

Prolećna pesma

Prošla je zima, došlo je proleće
lasta cvrkuće.

Životinje se bude iz zimskog sna,
da, da, da …

Cveće cveta i biljke se bude,
ptice pevaju i zovu ljude.

Proleće je sjajno,
kao sunce bajno.

Deca se raduju proleću
i valjaju se po cveću.

Sunce greje kao zlato
i isušuje blato.

Riba pliva, plivuće,
žaba skače skakuće.

Ovaj unos je objavljen pod Primeri iz prakse. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor