U borbi protiv nasilja u školama

Nasilje se definiše kao svaki oblik jedanput učinjenog ili ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva dece/učenika. Može imati različite forme: fizičko nasilje, emocionalno/psihološko nasilje, seksualno nasilje i zloupotreba, zloupotreba dece/učenika, zanemarivanje i namerno postupanje, eksploatacija dece/učenika. Ne postoje precizne granice između različitih vrsta i oblika nasilja.

nasilje2Podstaknuta tužnom pričom o malom dečaku koji je doživeo nasilje u školi od strane starijih učenika za vreme velikog odmora i koji zbog toga jedno vreme nije pohađao nastavu a počinioci nisu identifikovani, postupkom nastavnice koja je čitala učenički rad u nekoliko odeljenja kako bi mu se svi zajedno podsmevali, uplakanim učenikom sa crvenilom oko guše za koga učenici tvrde da ga je nastavnik povukao lančićem, učenicima koji su ostali neocenjeni greškom nastavnika a isti nije sankcionisan, čitajte u ovom tekstu o Posebnom protokolu za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u obrazovno – vaspitnim ustanovama (u daljem tekstu Poseban protokol).

nasilje5Ovaj dokument objavilo je Ministarstvo prosvete Republike Srbije i namenjen je: direktorima škola, nastavnicima, vaspitačima, stručnim saradnicima, nenastavnom osoblju, deci i učenicima, roditeljima predstavnicima lokalne zajednice, kao i drugim relevantnim institucijama koje su uključene u prevenciju i rešavanje problema nasilja. U Posebnom protokolu se detaljnije razrađuje interni postupak u situacijama sumnje ili dešavanja nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja. Ovaj dokument pruža i okvir za preventivne aktivnosti. Obavezujući je za sve koji učestvuju u životi i radu obrazovne ustanove. Ustanova (dečji vrtić, škola i dom za učenike) je obavezna da u Godišnjem programu rada definiše Program zaštite dece/učenika od nasilja i formira Tim za zaštitu dece (učenika) od nasilja. U Posebnom protokolu su definisani ciljevi i zadaci prevencije i intervencije. Prema ovom dokumentu svaka osoba koja ima saznanje o nasilju, zlostavljanju i zanemarivanju dužna je da reaguje.

Oblici prevencije su vam svima manje više poznati pa stoga u ovom tekstu pisaću o intervenciji, u nameri da pokažem da propisi pružaju mogućnost da nasilnici budu otkriveni i prema njima budu primenjene vaspitno – disciplinske mere u skladu sa nasilje1Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovi koraci su prikazani u odnosu na sledeće situacije:

  1. U slučajevima nasilja ili sumnje da se nasilje dešava među decom/učenicima.
  2. U slučajevima kada je dete/učenik izložen nasilju ili postoji sumnja da je dete/učenik izložen nasilju od strane odrasle osobe ili zaposlene u ustanovi.
  3. U slučajevima kada je dete /učenik izloženo nasilju ili postoji sumnja da je dete/učenik izložen nasiljo od strane odrasle osobe koja nije zaposlena u školi.

Koraci u intervenciji su obavezujući.

  1. Saznanje o nasilju – otkrivanje opažanjem ili sumnjom da je nasilje u toku.
  2. Prekidanje, zaustavljanje nasilja tako što će svaki zaposleni prekinuti nasilje ili pozvati pomoć ukoliko proceni da to ne može da prekine sam.
  3. Smirivanje situacije podrazumeva obezbeđivanje sigurnosti za dete/učenika.
  4. Konsultacije se obavljaju unutar ustanove ili van nje ako je problem složenije prirode.
  5. Preduzimanje akcije: na nivou ustanove, uključivanje nadležnih službi.

U Posebnom protokolu je dat šematski prikaz intervencije za sve tri situacije.

U obrazovno – vaspitnom sistemu nema mesta za istragu i dokazivanje zlostavljanja i zanemarivanja. Ti zadaci su nadležnosti drugih sistema. Podnošenje prijave nadležnoj službi obaveza je direktora ustanove. Škola je obavezna da prati efekte preduzetih mera.

Projekat „Škola bez nasilja“ nedvosmisleno pruža podršku zaposlenima u ustanovi u realizaciji preventivnih aktivnosti i intervenciji kada je nasilje u pitanju. Forum pozorište, serija crtanih filmova, vršnjački tim, samo su deo onoga što pruža ovaj projekat. Zanemarljiv je broj škola sa teritorije Grada koje su se uključile u ovaj projekat. Jedini nedostatak ovog projekta je što nakon dobijanja sertifikata ne postoji praćenje implementacije, što se nakon određenih vremenskih perioda ne vrše naknadna ispitivanja stepena prisutnosti nasilja u školi. Papir ili plastična tabla na školskom zidu nisu garant da škola preduzima sve potrebne aktivnosti.

nasilje4Sigurno je da nasilje u školama postoji u većoj ili manjoj meri, što su istraživanja i pokazala. Sigurno je i to da svi zaposleni u školama moraju da reaguju odmah i u skladu sa onim što Zakon nalaže. A da li to čine!? To nije prijatno i sigurno je težak i mučan posao koji treba da obavimo u školi. Pamtim kao najteže trenutke u svojoj profesionalnoj karijeri one kada sam trebala da rešavam slučajeve nasilja u svom odeljenju. To što treba pojesti ovaj gorak grozd ne znači da treba zažmureti i zataškavati probleme, već ih rešavati. Nije lako suprotstaviti se roditeljima, kolegama, „višim instancama“, ali je neophodno i obavezujuće. Neophodno je da se otvoreno suprotstavimo nasilju i nedvosmisleno pokažemo da je stepen tolerancije na nasilje nula. Da budemo hrabri i odlučni. Da ne posustajemo. Da se ne obeshrabrimo i ako možemo da ostanemo usamljeni u svojoj nameri. Roditelji treba u tome da nam budu partneri, kako bi njihova deca odrasla u zdrave i srećne ljude, a Grad da pruži podršku. A da li je to uvek tako i da li smo svi dovoljno zainteresovani da stvari učinimo takvim!?

Politika nezameranja će nas dovesti do toga da će problemi toliko da se zakomplikuju da više niko neće biti u stanju da ih reši. Ovaj tekst, između ostalog, ima za cilj da osvesti i možda nekoga osnaži da pruži podršku onoj deci s početka priče da ih rane iz škole čitavog života ne bole.

nasilje3Gradska prosvetna politika mora da se fokusira na gorući problem našeg društva – vršnjačko i svako drugo nasilje i to, predlažem, preduzimanjem sledećih koraka:

  • Kroz finansiranje obaveznog stručnog usavršavanja za sve zaposlene u obrazovnim ustanovama na teritoriji Grada, putem nekog od akreditovanih programa koji tretiraju ovu temu. Stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovnim ustanovama je inače obaveza Grada.
  • Formiranje tima za praćenje implementacije ovih programa, sačinjenog od predstavnika svih škola, kojima bi navedena obaveza bila propisana četrdesetočasovnom radnom nedeljom tj. obaveznim radnim vremenom.
  • Formiranje baze podataka primera dobre prakse sa temom suzbijanja vršnjačkog nasilja.
  • Osvešćivanje prosvetnih vlasti da su obavezni da reaguju u slučajevima prijave nasilja i obavezni da isto čuvaju kao službenu tajnu.
  • Pre svega, ne samo deklarativnim zalaganjem za suzbijanje vršnjačkog nasilja!!!

Ove mere su hitne i neophodne. Ove mere su investicija, a ne trošak. Ove mere podrazumevaju stvarno angažovanje onih koji sede u gradskim foteljama i za to primaju platu. Ove mere treba da pomire sve političke i svake druge razlike i okupe sve one koji svojim znanjem, energijom i odlučnošću mogu da se suprotstave ovom velikom zlu – vršnjačkom i svakom drugom nasilju za koje niko nema pravo da kaže da ga je sve manje i da opada.

Neka i platim cenu ovih redova, ako će oni bar nekoga da osveste, osnaže, ohrabre, pokrenu, udruže u ovoj borbi za – „Sigurnim i podsticajnim okruženjem za decu“.

NEKA OVO BUDE APEL, INICIJALNA KAPISLA I POČETAK VELIKE KAMPANJE ZA SUZBIJANJE NASILJA U NAŠIM ŠKOLAMA!!!

Ovaj unos je objavljen pod Zakonske odredbe, Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor