Узроци недисциплине на часу

Грешке наставника/учитеља (у даљем тексту наставника) током извођења часа могу да проузрокују недисциплину ученика. Такве грешке наставници тешко могу сами да примете, а често нису ни спремни да се суоче са њима. Обично такве сугестије не умеју да искористе и траже проблем у ученицима, уместо у себи. Ево неких грешака наставника које могу да потпуно поремете час, као и препорука како их превазићи.

1. Наставник тражи од ученика да донесу и ставе на катедру писмене вежбе које су добили претходног часа (не би требало да ученици носе вежбе кући, јер је вежба доказ о оцени, ако је ученик изгуби родитељ може да тражи поништење оцене). Сви устају, ствара се општи метеж, који може да потраје и пет минута.

Најбоље је да наставник одреди по једног ученика из сваког реда који ће да прикупи вежбе или да ученици предају вежбе након звона.

2. Наставник иде од клупе до клупе и прегледа домаћи, при томе ученици немају никакво задужење и наравно причају.

Наставник може да прегледа домаћи током неке самосталне активности ученика и тако не губи драгоцено време.

Примера ради, ове две активности могу одузети десет минута, што је велики део изгубљеног времена од часа који траје свега 45 минута.

3. Наставник не даје јасне инструкције када је у питању пропитивање и оцењивање ученика. Почиње да пропитује, а да претходно није рекао да ће пропитивати за оцену, као и где ће бити евидентиране оцене у дневник васпитно образовног рада или у „свеску“ за праћење напредовања ученика. Након прве уписане оцене ученици почињу да се чуде и тако ометају час.

Наставник треба да дȃ јасно обавештење ученицима да ће вршити пропитивање и оцењивање, као и који је ниво знања потребан за коју оцену. Да вас подсетим, наш Правилник о оцењивању ученика не познаје оцене 3 на 4, 2 на 3 итд.

4. Неки ученици током поступка оцењивања бивају оцењени а неки не. Наставник неке пита да ли су спремни, па им одлаже оцењивање, а некима не поставља то питање. Ученици шапућу и негодују због неравноправних „правила игре“.

Оцењивање треба да буде једнако за све, осим у случајевима ученика са посебним потребама или ученика који раде по прилагођеном плану.

5. Наставник поставља питања, одговарају сви у глас, неко тачно, неко не, ствара се утисак општег хаоса.

Наставник треба да постави питање свима, а захтева одговор од једног ученика. Да потврди тачност датог одговора. Уколико одговор ученика није тачан да подстакне ученика на тачан одговор, или уколико то не успе, прозове другог ученика.

6. Наставник диктира, а не проверава да ли су ученици правилно написали.

Само у ретким изузетцима ученици могу да врше запис у свескама, а да се тај запис не налази на табли, или у случају ако је циљ часа записивање по диктату.

Ово су само неке од грешака наставника које могу да проузрокују недисциплину ученика. Паметан човек уме да чује где је погрешио и исправи своју грешку, онај други грешку никада не тражи у себи.