Zakoni su valjda tu da bi se kršili

crveni kandidatAko bi se neko ozbiljno pozabavio prijemom u radni odnos u našim obrazovno vaspitnim ustanovama, poslednjih godina, gotovo svi konkursi bi mogli da budu poništeni. Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, direktor donosi odluku o izboru kandidata u roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje prijava. No kako je pre donošenja odluke o prijemu potrebno izvršiti psihofizičku proveru kandidata od strane NSZ, to dodatno „komplikuje“ stvari. Navedena služba obično ne stiže da u roku od mesec dana sprovede ovo testiranje, pa tako direktori škola donose odluke o prijemu kandidata koje bi svaki od učesnik konkursa mogao da poništi. Ali kako bi taj koji bi to učinio bio obeležen „za vjek i vjekova“, to se verovatno ne usudi niko da uradi. Igrom slučaja poznajem jednog takvog. Pre sedamnaest godina stekao je diplomu prosvetne struke, a poslednjih nekoliko godina je u sudskom sporu protiv ustanove za koju je sudskim putem dokazao da nije umela da sprovede konkurs.

U jednoj gradskoj školi već oko dva meseca od isteka roka za prijavu nije doneta odluka o prijemu učitelja, iako se već unapred zna kome je radno mesto namenjeno. bataljonNavedeno znači da bi svako od prijavljenih na ovaj konkurs, odluku o izboru mogao da ospori. Da li će se to i dogoditi, obzirom da se stvar sudeći po gradskim pričama prilično zakuvala, jer čitava stvar pogađa učenike i njihove roditelje, videćemo ovih dana. Ili će ipak „časna partijska reč“ da bude iznad svega. Često se pitam čemu uopšte ti konkursi u vrtićima i školama, kada se sve unapred zna?

Evo još malo zanimljivosti kada je testiranje kandidata za rad u prosveti u pitanju. Ako ste na primer 5 godina nezaposleni, a konkurišete redovno za posao u struci, 10 puta ćete da budete testirani, jer navedeni rezultati imaju „rok upotrebe 6 meseci“. Ako ste „u tom roku“, opet treba da se javite službeniku NSZ koliko da vas proceni odokativno. Ako ste se u prosveti zaposlili na primer pre 10, 20, 30 godina, ne podležete nikakvim proverama. Imate „tapiju“ na radno maeto do penzije.

Ako se kojim slučajem ne javite na testiranje po ko zna koji put, ne ispunjavate uslove za prijem u radni odnos – a možda bi baš vas odabrali za traženu poziciju. Ako škola svojom ili krivicom NSZ  ne ispoštuje član 130 Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, nikom ništa. Tako vam je to, pa zakoni su tu valjda kod nas da bi se kršili ali samo na vašu štetu.

Ovaj unos je objavljen pod Razmišljanja o prosveti. Zabeležite stalnu vezu.

7 reagovanja na Zakoni su valjda tu da bi se kršili

  1. Svetlana kaže:

    A sta je sa onima zbog kojih i postoji sistem skolovanja? Sta je sa decom? Da li i ona treba jos u pelenama da zaplivaju u politicke vode? I sta je sa roditeljima te iste dece koja su glasno izrazila stav sta je najbolje za njih? Da li je direktor skole vazniji od sve dece koja su u njoj? Cudna smo mi zemlja! I gde to zapravo mi hocemo na ovaj nacin da stignemo? P.S. Imenicu direktor sam namerno napisala malim slovom jer tu personu u ovom trenutku tako i vidim.Malu i jadnu. Zabrinuta za svoje dete Svetlana Desivojevic

    • uciteljica kaže:

      Poštovana,
      Nisam sigurna da li mene nešto pitate i očekujete od mene neki odgovor ili samo konstatujete. Direktori su danas samo marionete, a sami su to odabrali i očigledno im to ne smeta. Ako bi trebalo da izaberu između interesa učenika i svojih ličnih interesa na žalost pre bi izbrali onaj drugi interes- svoj. A što se tiče roditelja i oni će radije da progutaju živu žabu, nego da se suprotstave sili. Politika nezemeranja kod nas je široko rasprostranjena. Nedostaje više smisla i kreativnost za akciju kada su roditelji u pitanju.

  2. Svetlana kaže:

    Kontatovala sam, nisam pitala . Ipak pokusacemo da se suprotstavimo toj kako je zovete „sili“ pa cemo videti. Bilo kako bilo, verujte, nicija nije gorela do zore.

  3. uciteljica kaže:

    Čujem postalo opasno među kolegama da budu prijatelji ovih strana. Pamtim i gora vremena. Vazda su bili neprijatelji oni koji su pozdravljali istinu, koji su je poštovali i koji su je sledili. Nije to ništa novo. U to ime uskoro tekst – VREMENA SE MENJAJU. Tekst o tome kako je bilo nekad, a kako je sad. Koja je škola nekada bila najpoželjnija za sticanje prvih školskih znanja, a za koju se danas traži mesto više? Očekujte odgovor na ovo pitanje uskoro.

  4. branka kaže:

    Evo kakva je situacija kod mene. Primljena sam na rad, posle sest godina zamene na mesto nastavnika, i dobila sam odeljenje prvog razreda u kome predhodna uciteljica nije htela da radi jer ima tri ucenika sa posebnim potrebama, od toga jedan sa Daunovim sindromom ciji su veci problem roditelji a i on, a ostala dva sa decjom paralizom. Predhodna uciteljica je dobila mesto u 4. razr. zamenila je staru uciteljicu. Elem, raspisan je konkurs 23. oktobra, i dan danas nam nista ne kazu nikakvo obavestenje od uprave nemamo. Svi su rokovi prosli. Sada od psihologa skole cujem da se prica o nekakvom ponistavanju konkursa jer je konkurs raspisan za tri ucitelja koja su otisla u penziji a od toga su primljene dve koje nemaju master a javili se na konkursu ucitelji koji imaju veca prava od primljenih.Pa Vas pitam: Koja su ovde moja prava? Konkurs zele da poniste zbog primljenih koji nemaju master da bi njih zastitili…. Mogu li nesto uraditi ako budu ponistili konkurs???
    Hvala…

Ostavite odgovor