„Zanat se najbolje uči gledanjem kroz prošće“

Bajka „Tri brata“ Braće Grim (2. razred), poslužila nam je kao uvodna aktivnost da upoznamo zanatlije u našem gradu i posao kojim se oni bave. obucar1Ono u čemu su svi učenici složili je da su sve zanatlije bile gostoprimljive i da su se potrudili da pomognu učenicima da dobro urade svoj zadatak.

Učenici su imali zadatak da posete:
prva grupa: juvelire (zlatara)
druga grupa: časovničare
treća grupa: obućare
četvrta grupa: pekare

Kako bismo prikupili što više podataka od različitih ljudi, dogovorili smo se da se učenici međusobno dogovore da se posete ne ponavljaju. Prethodno smo se dogovorili na koji način će deca da se predstave i zamole zanatliju da im pomogne. polirka1Protokol za intervju je bio sledeći:

– ime i prezime zanatlije
– od koga je naučio ili nasledio zanat
– šta mu je od alata potrebno (trebalo je nacrtati alat)
– neke zanimljivosti iz tog posla.

Evo šta smo naučili…

pincete1Juvelir se bavi pravljenjem nakita od raznih materijala (zlato, srebro, bakar, mesing, plastika…). Zlataru je potrebno da ima: alat za topljenje zlata i sreba, vagu koja je jako precizna, mašinu za valjanje i presovanje, centrifugalnu mašinu, pincete, turpije i makaze, klešta, lupu, vagicu za precizno merenje.

Najzanimljiviji nakit je filigranski nakit. On se radi ručno, pincetom i brenerom. Prave se: broševi, prstenje, narukvice, kutije za nakit. Filigranski nakit izgleda kao srebrna čipka. Kraljevački juveliri su uglavnom nasledili zanat od svojih roditelja.

casovnicar1Časovničarima su za obavljenje posla potrebni: lupa, pinceta, šrafciger, klešta, mašina za otvaranje satova, sprava kojom se staklo vadi iz sata i vraća u njega, iglice, benzin za čišćenje satova. Saznali smo da je ovaj posao lep, zanimljiv, čist, zahteva dobar vid i veliku preciznost. Uglavnom su časovničari u našem gradu zanat nasledili od svojih roditelja. Od jednog starijeg gospodina časovničara saznali smo da je on veoma tužan jer je njegov zanat u izumiranju, zato što ljudi danas sve više kupuju jeftine časovnike za kratku obucar2upotrebu i ne popravljaju ih.

    Obućarima su potrebni: čekić, klešta, razni noževi, mašina za obradu, makaze, ekseri, lepkovi, obućarski nakovanj, pendžete, zumba, šmirgla, šilo, kalup za cipele. Obućari farbaju cipele, lepe patike, ušivaju đačke torbe. Naši obućari su uglavnom ovaj zanat naučili u školi.

Svi pekari, koje su obišli naši učenici, su ovaj zanat nasledili od svojih roditelja. Od alata su za obavljenje ovog posla potrebni: oklagija, mesilica, nožići za testo, pećnica, razne vrste plehova, lopata za ubacivanje plehova u peć, plastična špakla, četkica za premazivanje peciva. pekar1U ovom poslu je zabavno probanje onoga što se mesi, gledanje u pećnicu kako se rumeni hleb koji se peče, oblikovanje testa za pravljenje peciva.

Evo jednog od radova učenika koji opisuje obućarski zanat.

U obućarskoj radnji „Stevo“ u Skopljanskoj ulici radi obućar Stevan Mihajlović. On je pravi majstor i učio je zanat u zanatskoj školi. Najpre je morao da uči, a onda je išao kod majstora da čisti radnju i gleda kako se pravi obuća. Čika Stevo je rekao da se zanat najbolje uči gledanjem kroz prošće.

Nekada su ljudi imali samo jedan par cipela, a patike nisu postojale. Zato su te cipele morali stalno da popravljaju. Obućari su ih krpili, lepili i ušivali. Danas obućar stavlja pendžete (plastične ili gumene) na štiklu i đon i ukucava ih ekserićima. Za to koristi čekić i metalni stalak. Kada ušiva obuću koristi mašinu za šivenje sa debelom iglom. Ponekad obuću lepi lepkom.

Zahvaljujemo se kraljevačkim zanatlijama koji su nam pomogli u izradi ovog zanimljivog zadatka. Bila je to jedinstvena prilika da znanje stičemo u njihovim radionicama, a još dragocenije od stečenog znanje je iskustvo koje su učenici stekli u toku ovog samostalnog istraživačkog posla.

Ovaj unos je objavljen pod Primeri iz prakse. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na „Zanat se najbolje uči gledanjem kroz prošće“

  1. uciteljica kaže:

    Ovaj rad je objavljen u ,,Prosvetnom pregledu“.

Ostavite odgovor