„Занат се најбоље учи гледањем кроз прошће“

Бајка „Три брата“ Браће Грим (2. разред), послужила нам је као уводна активност да упознамо занатлије у нашем граду и посао којим се они баве. obucar1Оно у чему су сви ученици сложили је да су све занатлије биле гостопримљиве и да су се потрудили да помогну ученицима да добро ураде свој задатак.

Ученици су имали задатак да посете:
прва група: јувелире (златара)
друга група: часовничаре
трећа група: обућаре
четврта група: пекаре

Kако бисмо прикупили што више података од различитих људи, договорили смо се да се ученици међусобно договоре да се посете не понављају. Претходно смо се договорили на који начин ће деца да се представе и замоле занатлију да им помогне. polirka1Протокол за интервју је био следећи:

– име и презиме занатлије
– од кога је научио или наследио занат
– шта му је од алата потребно (требало је нацртати алат)
– неке занимљивости из тог посла.

Ево шта смо научили…

pincete1Јувелир се бави прављењем накита од разних материјала (злато, сребро, бакар, месинг, пластика…). Златару је потребно да има: алат за топљење злата и среба, вагу која је јако прецизна, машину за ваљање и пресовање, центрифугалну машину, пинцете, турпије и маказе, клешта, лупу, вагицу за прецизно мерење.

Најзанимљивији накит је филигрански накит. Он се ради ручно, пинцетом и бренером. Праве се: брошеви, прстење, наруквице, кутије за накит. Филигрански накит изгледа као сребрна чипка. Краљевачки јувелири су углавном наследили занат од својих родитеља.

casovnicar1Часовничарима су за обављење посла потребни: лупа, пинцета, шрафцигер, клешта, машина за отварање сатова, справа којом се стакло вади из сата и враћа у њега, иглице, бензин за чишћење сатова. Сазнали смо да је овај посао леп, занимљив, чист, захтева добар вид и велику прецизност. Углавном су часовничари у нашем граду занат наследили од својих родитеља. Од једног старијег господина часовничара сазнали смо да је он веома тужан јер је његов занат у изумирању, зато што људи данас све више купују јефтине часовнике за кратку obucar2употребу и не поправљају их.

    Обућарима су потребни: чекић, клешта, разни ножеви, машина за обраду, маказе, ексери, лепкови, обућарски наковањ, пенџете, зумба, шмиргла, шило, калуп за ципеле. Обућари фарбају ципеле, лепе патике, ушивају ђачке торбе. Наши обућари су углавном овај занат научили у школи.

Сви пекари, које су обишли наши ученици, су овај занат наследили од својих родитеља. Од алата су за обављење овог посла потребни: оклагија, месилица, ножићи за тесто, пећница, разне врсте плехова, лопата за убацивање плехова у пећ, пластична шпакла, четкица за премазивање пецива. pekar1У овом послу је забавно пробање онога што се меси, гледање у пећницу како се румени хлеб који се пече, обликовање теста за прављење пецива.

Ево једног од радова ученика који описује обућарски занат.

У обућарској радњи „Стево“ у Скопљанској улици ради обућар Стеван Михајловић. Он је прави мајстор и учио је занат у занатској школи. Најпре је морао да учи, а онда је ишао код мајстора да чисти радњу и гледа како се прави обућа. Чика Стево је рекао да се занат најбоље учи гледањем кроз прошће.

Некада су људи имали само један пар ципела, а патике нису постојале. Зато су те ципеле морали стално да поправљају. Обућари су их крпили, лепили и ушивали. Данас обућар ставља пенџете (пластичне или гумене) на штиклу и ђон и укуцава их ексерићима. За то користи чекић и метални сталак. Када ушива обућу користи машину за шивење са дебелом иглом. Понекад обућу лепи лепком.

Захваљујемо се краљевачким занатлијама који су нам помогли у изради овог занимљивог задатка. Била је то јединствена прилика да знање стичемо у њиховим радионицама, а још драгоценије од стеченог знање је искуство које су ученици стекли у току овог самосталног истраживачког посла.

Овај унос је објављен под Примери из праксе. Забележите сталну везу.

Једно реаговање на „Занат се најбоље учи гледањем кроз прошће“

  1. uciteljica каже:

    Овај рад је објављен у ,,Просветном прегледу“.

Оставите одговор